Pripadnik MUP-a Srbije, J. A., uhapšen je jutros na administrativnom prelazu Končulj od strane tzv. kosovske policije, koja deluje pod privremenim institucijama u Prištini. Nakon hapšenja, J. A. je odmah proteran sa Kosova i Metohije, a njegov advokat Miloš Nikolić potvrdio je da mu je izrečena zabrana ulaska na ovaj teritorij u trajanju od pet godina.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju izjavila je da je hapšenje J. A. sprovedeno po nalogu premijera privremenih prištinskih institucija, Aljbina Kurtija. J. A. je najpre bio zadržan na administrativnom prelazu, a zatim prebačen u deportacioni centar u Prištini. Ovo je peti pripadnik MUP-a Srbije koji je uhapšen od strane kosovske policije u poslednjih nekoliko dana, što ukazuje na povećanu napetost između srpskih vlasti i privremenih institucija u Prištini.
Kancelarija za KiM je ukazala na sramotu međunarodne zajednice koja ostaje nema na bespravno proterivanje i progon Srba, naglašavajući da se krše osnovna ljudska prava i slobode garantovane međunarodnim konvencijama. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu na Kosovu i Metohiji, gde su Srbi često meta represivnih mera.
Osim toga, Specijalno tužilaštvo u Prištini je danas izdalo poternicu za 11 Srba zbog postavljanja barikada u četiri opštine na severu Kosova i Metohije tokom 2022. godine. Portparolka tužilaštva, Arbnora Ljuta, izjavila je da se trenutno vodi istraga protiv oko 50 osoba zbog krivičnih dela koja uključuju „ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti, pozivanje na otpor i pridruživanje neustavnim aktivnostima“.
Ljuta je istakla da je slučaj u fazi istrage i da trenutno ne može da iznese više informacija. Srbi na severu KiM su tokom 2022. godine postavljali barikade tražeći oslobađanje svojih sunarodnika koje je kosovska policija protivpravno uhapsila, kao i povlačenje specijalnih jedinica sa tog područja.
Ova situacija dodatno naglašava tenzije između srpskih vlasti i privremenih institucija u Prištini. U poslednje vreme, hapšenja srpskih policajaca i proterivanja sa KiM postala su sve učestalija, što izaziva zabrinutost među srpskom zajednicom i međunarodnom javnošću.
Uprkos ovim događanjima, međunarodna zajednica je, čini se, ostala pasivna i nije pružila adekvatnu reakciju na situaciju na terenu. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakva pasivnost mogla dovesti do daljnjeg pogoršanja stanja na Kosovu i Metohiji i dodatno otežati dijalog između Beograda i Prištine.
Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju se sa sve većim pritiscima, a ovo hapšenje predstavlja samo jedan od mnogih incidenata koji ukazuju na to da je situacija na terenu veoma nestabilna. U takvim okolnostima, mnogi se pitaju kakvu budućnost imaju Srbi na KiM i kakve će posledice imati ovakvi incidenti na već ionako krhke odnose između Srba i Albanaca.
Dok se situacija dalje razvija, važno je pratiti kako će se međunarodna zajednica postaviti prema ovim događajima i da li će uložiti napore da se spreče dalja hapšenja i progon Srba na Kosovu i Metohiji. U međuvremenu, srpska zajednica nastavlja da se bori za svoja prava i zaštitu svojih interesa, nadajući se da će međunarodni faktori konačno reagovati na ono što se dešava.
