Tokom proteklih deset godina obeležavanja vojno-policijske akcije „Bljesak“, nijednom nisu pomenute srpske žrtve, bez obzira na to ko je bio na vlasti u Hrvatskoj, pokazalo je istraživanje koje su sproveli istraživači iz pet država bivše Jugoslavije. Ova saznanja predstavljena su na okruglom stolu u Srpskoj kući u Pakracu, gde je nezavisni istraživač Branka Vierda izložila rezultate studije pod nazivom „Decenija sećanja“.
Okrugli sto održan je povodom 30. godišnjice stradanja civilnih žrtava u vojno-policijskoj akciji „Bljesak“. U okviru studije, analizirani su govori visokih zvaničnika o ključnim događajima u poslednjih deset godina, sa fokusom na službena i alternativna obeležavanja ove operacije, saradnju i memorijalne inicijative, kao i na krivična dela koja su počinjena tokom „Bljeska“.
Istraživači su se bavili različitim aspektima sećanja na događaje poput ubistva porodice Zec u Zagrebu, pada i okupacije Vukovara, kao i vojnih operacija „Medački džep“, „Bljesak“ i „Oluja“. Prema rečima Vierde, od 2012. do 2022. godine, visoki zvaničnici Hrvatske nisu spomenuli stradanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti ni jednom rečju.
„Istraživanje je pokazalo da se političari ne referiraju na ratne zločine protiv civila, čak ni kada su u pitanju naročito teški zločini kao što su oni protiv žena i dece“, navela je Vierda. Operacija „Bljesak“ se u medijima uglavnom predstavlja kao oslobođenje okupiranog teritorija i kao uvod u operaciju „Oluja“. Pristupi istorijskim događajima od strane HDZ-a i SDP-a su se, prema njenim rečima, malo razlikovali tokom vremena.
Veselinka Kastratović, aktivistkinja iz osječkog Centra za mir, nenasilje i ljudska prava, takođe je govorila o tome kako u pristupu političara događajima nije bilo napretka. Ona je naglasila da se na obeležavanjima često spominju samo vojnici, dok se ni hrvatske civilne žrtve ne pominju, a kamoli srpske.
„Mi ni danas nemamo jedinstveni popis civila ubijenih na području Republike Hrvatske, a do podataka o ubijenim i nestalim civilima jako teško dolazimo“, rekla je Kastratović, dodajući da je još teže doći do informacija o srpskim civilima jer su mesta na kojima su živeli sada prazna.
Kastratović je ukazala na to da se procesi suočavanja s prošlošću ne sastoje samo od komemoracija i sećanja, već i od sudskih procesa koji, prema njenim rečima, često duže traju nego što bi trebalo. U tom kontekstu, navela je primer Županijskog državnog tužilaštva u Osijeku, gde se raspravljalo o zločinima koje je počinila 103. gardijska brigada, dok je samo jedan sudski proces sproveden protiv zločina protiv srpskog stanovništva.
Branka Vierda je takođe naglasila aktivnosti Inicijative mladih za ljudska prava, koja se zalaže za to da se 2. maj proglasi spomendanom na civilne žrtve operacije „Bljesak“. Ova organizacija okuplja mlade ljude koji na drugačiji način pristupaju sećanju i komemoracijama.
Kastratović je upozorila na gubitak arhivske građe koja može pomoći istraživačima u budućnosti. Iako su neka dokumenta dostupna, postoji zabrinutost da će s vremenom biti sve teže doći do svedoka i dokaza o događajima iz prošlosti.
S obzirom na trenutne okolnosti, istraživači pozivaju na promene u pristupu sećanju na prošlost, kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
