U laboratoriji u gradiću Felz, u austrijskoj pokrajini Tirol, naučnici svakog meseca testiraju oko 100 uzoraka meda koristeći DNK analize, što predstavlja jedan od najmodernijih pristupa u borbi protiv prevara na tržištu meda. Ova tehnologija, koja se trenutno primenjuje u samo nekolicini laboratorija širom Evrope, služi kao efikasan alat za identifikaciju meda koji je razblažen vodom ili šećernim sirupima, što je u suprotnosti sa zakonima Evropske unije.
Podaci iz perioda 2021–2022 pokazuju da je čak 46% meda testiranog na ulazu u EU označeno kao potencijalno falsifikovano, što predstavlja značajan porast u odnosu na 14% iz perioda 2015–2017. Najveći deo sumnjivih pošiljki, čak 74%, potiče iz Kine, kako navodi France 24. Ovaj problem nije strana samo EU, već i Srbiji, gde se lažni med sve više pojavljuje na tržištu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da je država već počela borbu protiv falsifikata, što je rezultiralo povećanjem cena meda na otkupu.
Ministarka privrede, Adrijana Mesarović, naglasila je da su aktuelni konkursi resornog ministarstva otvoreni do utroška planiranih sredstava i da je država pokrenula čvrstu borbu protiv falsifikata. Ministarstvo privrede je raspisalo programe finansijske podrške za mlade preduzetnike, porodične kompanije i proizvođače meda, što je deo šire strategije u borbi protiv falsifikata. Ove mere obuhvataju angažovanje tržišnih i veterinarskih inspekcija, laboratorijsku analizu uzoraka i primenu adekvatnih sankcija za prekršioce.
Austrijska kompanija Sinsoma, osnovana 2018. godine, specijalizovala se za DNK analize meda, nudeći osnovni test po ceni od 94 evra. Ova analiza može identifikovati biljne vrste prisutne u medu, jer pčele ostavljaju biološke tragove dok sakupljaju nektar. Ako se u uzorku pojave DNK biljaka koje pčele ne posećuju, to je jasan znak da je med falsifikovan. Pčelari dobijaju QR kod koji omogućava krajnjim korisnicima da vide biljni sastav meda, čime se dodatno jača poverenje i transparentnost.
Lažni med predstavlja ozbiljnu pretnju egzistenciji domaćih pčelara, koji se teško mogu takmičiti sa jeftinim uvoznim proizvodima sumnjivog porekla. Kako kaže Matijas Kopetski, vlasnik kompanije sa 350 košnica u Beču, domaći pčelari nemaju šanse protiv takve konkurencije. Evropska unija, kao drugi najveći svetski uvoznik meda, donela je direktivu koja od 2026. godine zahteva da etiketa jasno navodi tačnu zemlju porekla meda, što bi moglo pomoći potrošačima da bolje razumeju poreklo proizvoda.
Pčelari se nadaju da će nova pravila povećati svest potrošača i pomoći u zaštiti domaćeg tržišta. Brisel je formirao stručnu grupu koja ima zadatak da do 2028. godine ujednači metode za otkrivanje falsifikata i poboljša praćenje porekla meda. Ipak, stručnjaci upozoravaju da DNK analiza nije savršena i da je neophodno stalno razvijati i standardizovati metode. Korina Valinger iz kompanije Sinsoma upozorava da, ako čekamo da metode postanu potpuno savršene, prevaranti će nas stalno prestizati.
Borba za autentičan med, čini se, tek je počela. U svetlu sve većih prevara, važno je da se razvijaju strategije i alati koji će pomoći da se zaštite potrošači i domaći proizvođači. U ovoj borbi, transparentnost i inovacije igraju ključnu ulogu u očuvanju kvaliteta meda i podršci lokalnim pčelarima.
