U Srbiji se trenutno odvija prava trka za upis u srednje stručne škole, a sve više mladih shvata da ih do diplome majstora deli samo nekoliko godina. U isto vreme, plate koje se kreću i do 3.000 evra postaju sve privlačnije. Dok gimnazije ostaju poluprazne, zanimanja koja odmah vode do posla postaju prvi izbor, posebno u gradovima u unutrašnjosti, ali i u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ovaj trend nije prolazan, već je odgovor na realne potrebe tržišta i sve veću želju mladih da brzo stanu na svoje noge i ostvare finansijsku nezavisnost.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ističe da izbor zanimanja više nije samo lična odluka, već i strateški potez u svetu koji zahteva nova znanja i veštine. Prema njegovim rečima, u narednom periodu mnogi zanati će se ponovo vratiti na velika vrata, jer će biti preko potrebni u industriji i drugim privrednim granama.
Zanimanja kao što su računarski tehničar i programer postaju ključna, posebno u kontekstu razvoja veštačke inteligencije. Turizam se takođe ističe kao značajan sektor, sa procenom da će biti potrebno više od 100.000 radnika u Srbiji, uključujući turističke tehničare, kuvare i konobare. Mašinski i elektrotehnički zanati će biti od suštinskog značaja, kao i svi zanati vezani za obradu metala. Antić naglašava i važnost razvoja poljoprivrede, jer bi u suprotnom Srbija mogla biti primorana da uvozi hranu iz drugih zemalja.
On je takođe govorio o zanatima koji su u deficitu, što znači da će se za njih boriti poslodavci. Na prvom mestu su zdravstvene struke, zatim računarski tehničari, ugostiteljstvo i turizam, a potom mašinska i elektro industrija. Građevinski i poljoprivredni zanati takođe će biti veoma traženi.
Miloš Turinski iz Infostuda ukazuje na hroničan manjak u zanatskom sektoru. Potražnja za pozicijama kao što su vozači, radnici u proizvodnji, magacioneri, prodavci, kuvari i komercijalisti raste, a teško ih je popuniti. U zanatskom sektoru beležimo drastičan manjak frizera, limara, mesara, vodoinstalatera, zavarivača, autolimara, metalostrugara i zidara. Poslodavci su spremni da ponude i do 3.000 evra mesečno za neka zanimanja, što jasno pokazuje ozbiljnost problema.
Lista nekih od najtraženijih zanata uključuje vodoinstalatere, električare, limare, mehaničare, vozače, keramičare, zidare, zavarivače, autolimare, metalostrugare, staklorezece, dekoratere, frizere, mesare, računarske tehničare, programere, turističke tehničare, kuvare, konobare, mašinske tehničare, poljoprivredne radnike, farmaceute, medicinske sestre, medicinske tehničare, radnike u proizvodnji, magacionere i prodavce.
U trenutnoj situaciji, kada nema dovoljno potrebnih zanatlija, poslodavci pokušavaju da privuku radnike visokim platama. Na primer, plata za limare može dostići 176.000 dinara mesečno, dok vozači mogu zarađivati 120.000 dinara. Prema najnovijoj studiji UNDP-a, predviđa se da će potražnja za radnom snagom u Srbiji rasti, sa 125.000 radnika u 2024. godini na gotovo 144.000 do 2026. godine. Najveća potražnja biće u proizvodnji i IT sektoru, kao i u veleprodaji, maloprodaji i uslugama popravke automobila.
Antić ističe da je želja mladih da se finansijski osamostale ključna motivacija za upis u srednje stručne škole. Sa završenom srednjom stručnom školom, mladi mogu brzo doći do posla i obezbediti sebi dobar život, što se posebno odnosi na zanimanja kao što su keramičar, električar, mehaničar ili zidar.
On naglašava da je pravilno usmeravanje učenika prilikom odabira srednje škole od suštinskog značaja. Ukoliko deca ne budu dobro usmerena, mogu se susresti sa problemima u izboru zanimanja koje im ne odgovara. Iako su prvi i drugi upisni rokovi završeni, ostaje još treći upisni rok, a zainteresovani mogu proveriti slobodna mesta na portalu Moja srednja škola.
