Srbija je postala jedan od vodećih pobednika u globalnom turističkom bumu nakon pandemije, zauzevši 9. mesto u svetu po rastu broja stranih turista, koji je u 2023. godini porastao za 27% u odnosu na 2019. godinu, prema najnovijim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Kada se posmatraju samo evropske zemlje, Srbija je ostvarila drugi najbolji rezultat, odmah iza Norveške.
Ovaj značajan porast broja stranih turista nije slučajan, već je rezultat širenja mreže direktnih letova. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), ističe da su otvorena tržišta Severne Amerike i Azije značajno olakšala dolazak gostiju u Srbiju. Pre dolaska redovnih linija, bilo je teško privući turiste, ali sada su direktne avio-linije učinile destinaciju mnogo atraktivnijom.
Tursko tržište zauzima posebno mesto, jer dolazi najviše stranih turista u Srbiju. Seničić navodi da trenutno postoji između 14 i 15 direktnih linija prema Istanbulu i Ankari, što omogućava jednostavan i brz dolazak. Pored Turske, zabeležen je i porast broja turista iz Kine, Španije, kao i iz zapadne Evrope, dok je rusko tržište takođe značajno, s obzirom na to da mnogi Rusi borave u Srbiji ne samo kao turisti, već se privremeno ili trajno nastanjuju.
Beograd, kao glavni grad, i dalje čini više od 50% ukupnih dolazaka stranih gostiju. Međutim, trendovi pokazuju da gosti sve više istražuju unutrašnjost Srbije. Novi Sad i Niš beleže dobre rezultate, a popularne destinacije kao što su Zlatibor, Vrnjačka i Soko Banja privlače nove turiste, posebno iz Turske i susednih zemalja. Bolja putna infrastruktura omogućila je agencijama da organizuju jednodnevne izlete, što je ranije bilo otežano.
U Srbiji se nudi mnogo kružnih tura stranim turistima. Na Zlatiboru, lokalna agencija privlači hiljade turista sa Malte, dok se u Bajinoj Bašti nude ture brodovima po zapadnoj Srbiji. Ove ture omogućavaju stranim posetiocima da dožive lepotu prirode i kulturno nasleđe Srbije.
Jedan od glavnih ciljeva srpskog turizma u budućnosti je produženje prosečnog boravka stranih gostiju. Pre pandemije, prosek boravka bio je ispod tri noći, dok je sada porastao na nešto više od tri, bliže četiri noći. Seničić ukazuje na to da bi produženje boravka gostiju značajno povećalo prihode srpskog turizma.
Globalna turistička mapa se menja, a podaci OECD-a pokazuju rast broja posetilaca u mnogim zemljama. Na vrhu liste pobednika nalazi se Saudijska Arabija sa rastom od 67%, dok su Maroko, Egipat, Brazil i Kolumbija takođe zabeležili značajan porast. Srbija je, kao što je već navedeno, na 9. mestu sa rastom od 27%, dok je Norveška na 8. mestu sa 28%.
U Evropi, Portugalija, Španija i Francuska beleže dobar oporavak, dok su neki tradicionalni turisti zabeležili negativne rezultate. Izrael je, zbog oružanih sukoba, doživeo najveći pad u svetu od 71%, dok su Irska, Argentina i Peru zabeležili značajne gubitke u broju turista.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija ima potencijal da postane još atraktivnija turistička destinacija, ali će biti potrebno fokusirati se na produženje boravka gostiju i diversifikaciju turističke ponude. Ove promene i prilike daju Srbija šansu da se učvrsti kao važno mesto na globalnoj turističkoj mapi.
