Magistar naftno-gasnog inženjerstva i analitičar Nebojša Obrknežev izjavio je danas da u nacrtu odluke ministara energetike evropskih zemalja još uvek nije u potpunosti definisano do kada bi treće zemlje mogle da uvoze ruski gas. On smatra da bi Srbija trebala da se fokusira na 1. januar 2028. godine i da radi na potpisivanju dugoročnog ugovora sa Ruskom Federacijom, koji bi mogao trajati tri ili pet godina.
Obrknežev je za Tanjug rekao da prema nacrtu odluke, članice Evropske unije koje nemaju dugoročni ugovor sa Ruskom Federacijom neće moći da uvoze ruski tečni gas, zemni gas ili naftu od 1. januara 2026. godine. S druge strane, zemlje koje imaju određeni ugovor moći će da nastave sa uvozom do maja.
On je istakao da se termin 1. januar 2028. godine odnosi na tranzitne zemlje, ali nije potpuno jasno da li se tu računaju i treće zemlje poput Srbije. Obrknežev smatra da Srbija treba da obrati pažnju na ovaj datum i da se pripremi za potencijalne promene u energetskim tokovima.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija u vezi sa ruskim gasom i energentima zahteva ozbiljno razmatranje i planiranje. Srbija, kao zemlja koja zavisi od uvoza energenata, mora da osigura stabilnost snabdevanja kako bi se izbegle moguće krize u budućnosti. On je naglasio važnost dugoročnih ugovora koji bi omogućili sigurniji pristup energentima i smanjili rizike povezane sa tržišnim fluktuacijama.
Obrknežev takođe ukazuje na to da bi Srbija trebala da istraži mogućnosti diversifikacije svojih izvora energije. To uključuje proučavanje alternativnih izvora i novih tehnologija koje bi mogle doprineti energetskoj nezavisnosti zemlje. On je naglasio da je važno da Srbija ne zavisi isključivo od jednog snabdevača, već da razvija više opcija kako bi se osigurala energetska stabilnost.
U svetlu trenutnih globalnih energetskih kriza, kao što su one izazvane sukobima i promenom političkih odnosa, Obrknežev ističe potrebu za proaktivnim pristupom u vezi sa energetskom politikom. On se zalaže za to da Srbija ne bi trebala da čeka da problemi nastanu, već da unapred planira i preduzima mere koje će joj omogućiti da se prilagodi novim okolnostima.
Takođe, Obrknežev je ukazao na važnost međunarodne saradnje u oblasti energetike. On smatra da Srbija treba da aktivno učestvuje u regionalnim i međunarodnim forumima koji se bave pitanjima energije kako bi se razmenile najbolje prakse i iskustva. Ova saradnja može pomoći u jačanju pozicije Srbije na energetskom tržištu i omogućiti joj bolji pristup različitim izvorima energije.
U zaključku, Obrknežev je naglasio da je pred Srbijom važan period. U svetlu promena u vezi sa uvozom ruskog gasa i potencijalnim ograničenjima, Srbija mora da bude spremna na izazove koji dolaze. Fokusiranje na dugoročne ugovore, diversifikaciju izvora energije i međunarodnu saradnju ključni su koraci ka osiguravanju energetske stabilnosti i nezavisnosti.
S obzirom na sve navedeno, Srbija se suočava sa izazovima u oblasti energetike, ali i prilikama koje može iskoristiti za unapređenje svoje energetske politike i jačanje pozicije na regionalnom i globalnom tržištu. Obrknežev poziva na hitnu akciju i razmatranje svih dostupnih opcija kako bi Srbija bila spremna za buduće izazove u energetskom sektoru.
