DUBROVNIK – Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Nevena Jovanović izjavila je na Dubrovnik forumu 2025 da je regionalna saradnja ključna za suočavanje sa izazovima koji se nalaze pred zemljama u regionu. Tokom dvodnevnog foruma, Jovanović je ponovila spremnost Srbije da ojača dobrosusedske odnose i unapredi ekonomske veze sa susednim državama. Ona je naglasila značaj ovakvih skupova u složenim geopolitičkim okolnostima, ističući da je Srbija otvorena za dijalog o pitanjima od zajedničkog interesa.
Govoreći o evropskim integracijama, Jovanović je istakla da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta. Ona je takođe naglasila da Srbija ostaje posvećena sprovođenju neophodnih reformi koje su uslov za napredovanje ka članstvu u EU. Pored toga, Jovanović je ukazala na značaj saradnje sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, ističući doprinos KFOR-a u očuvanju stabilnosti u AP Kosovu i Metohiji.
Osvrćući se na dijalog Beograda i Prištine, Jovanović je naglasila da je očuvanje vitalnih nacionalnih interesa, teritorijalnog integriteta i suvereniteta prioritet za Srbiju. Istakla je da Beograd ostaje konstruktivan partner u dijalogu, naglašavajući važnost stabilnosti u regionu.
Na forumu se pojavila i zamenica generalnog sekretara NATO-a Radmila Šekerinska, koja je istakla da su veća ulaganja u odbranu najbolji način za odvraćanje od moguće agresije. Šekerinska je učestvovala na panelu „Jačanje evropskih obrambenih sposobnosti: Izazovi i prilike“, gde je naglasila da NATO ima za cilj da bude jači i pravedniji, ne zbog želje za agresijom, već zbog potrebe da se odvrate potencijalne pretnje.
Ona je ukazala na to da članice NATO-a prepoznaju Rusiju kao jasnu i neposrednu opasnost, kao i na pretnju od terorizma. Na osnovu invazije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine, Šekerinska je naglasila da se ne sme biti naivan i da se ne sme opustiti. Takođe, naglasila je da su članice NATO-a dogovorile da će povećati potrošnju za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, što je značajna odluka koja zahteva implementaciju.
Na forumu je takođe diskutovano o vojnotehničkoj saradnji između Ukrajine i Hrvatske. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha je saopštio da je tokom sastanka s hrvatskim ministrom obrane Ivanom Anušićem dogovoreno proširenje saradnje na vojno-tehničkom planu, kao i jačanje hitnih službi. Sibiha je istakao da Hrvatska ima značajno iskustvo u proizvodnji robotskih mašina za daljinsko razminiranje, koje su već korisne u Ukrajini.
Osim toga, hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izneo je stav da politički lideri u Bosni i Hercegovini treba da izmene Izborni zakon kako bi se obezbedila ravnopravnost Hrvata. On je naglasio da bez tog načela hrvatska strana nikada ne bi potpisala Dejtonski sporazum, koji je bio uspostavljen da obezbedi ravnopravnost tri konstitutivna naroda.
Grlić Radman je takođe komentarisao recentne događaje u vezi sa koncertom Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, gde je istakao potrebu da se razlikuje korišćenje pokliča u zavisnosti od konteksta. Odbacio je teze o fašizmu na koncertu, naglašavajući da je potrebno osuditi korišćenje takvih simbola u kontekstu Drugog svetskog rata i ratnih zločina, ali da je u kontekstu devedesetih godina situacija drugačija.
Dubrovnik forum 2025 takođe je pružio platformu za diskusiju o važnim pitanjima regionalne i međunarodne bezbednosti, kao i o ekonomskim i političkim izazovima s kojima se suočavaju zemlje regiona. Ovaj skup je još jednom potvrdio značaj saradnje i dijaloga među državama Balkana u cilju postizanja stabilnosti i prosperiteta.
