Profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Valjarević, upozorio je da se Srbija suočava sa ubrzanim klimatskim promenama koje znatno utiču na godišnja doba, ekosisteme, kao i na dostupnost vode. U razgovoru za Tanjug, Valjarević je istakao da se zemlja nalazila u prelomnom periodu poslednjih 60 godina, tokom kojeg je došlo do značajnih promena u klimatskom režimu.
Prema njegovim rečima, tradicionalna podela Srbije na umereno-kontinentalnu klimu više nije tačna, jer Mediteranska klima sve više prodire u unutrašnjost zemlje. „U protekla dva klimatološka ciklusa, klima se značajno izmenila. Snažni prodori mediteranske klime, posebno na jugu i istoku Srbije, kao i uticaj polupustinskog klimata u Bačkoj i Deliblatskoj peščari, postali su očigledni“, naveo je Valjarević.
Jedna od najočiglednijih posledica ovih promena je gubitak prelaznih godišnjih doba. Jesen i proleće su skraćeni, ostavljajući samo letnje i zimske sezone. „To je ozbiljan problem jer umereno-kontinentalna klima zahteva prisustvo svih godišnjih doba“, istakao je profesor. Takođe, naglasio je da su zime u Srbiji postale znatno blaže u poslednjih trideset godina.
Valjarević je ukazao na promene u obrascima padavina. Iako se ukupna godišnja količina padavina nije značajno promenila, došlo je do povećanja ekstremnih vremenskih pojava, što predstavlja ozbiljan problem za poljoprivredu i ekosisteme. „Ekstremi su ti koji prave problem. Zemljište ne može da apsorbuje velike količine kiše u kratkom vremenu, što dovodi do štete“, naglasio je.
Šume Srbije su takođe pogođene učestalim sušama. Valjarević je istakao da je zabrinjavajuće što suše pogađaju čak i područja u blizini Dunava, gde to ne bi trebalo da se dešava. Dodatno, naglasio je da se mnoge vrste biljaka bore da prežive zbog temperaturnih skokova i naglih padavina.
Profesor je izneo alarmantne podatke o Pančićevoj omorici, koja se nalazi na samo 35 do 40 hektara, uprkos procenama da u njoj ima oko 10.000 stabala. „Hitno moramo raditi na konzervaciji i razvoju adaptivnih linija“, poručio je.
Osim toga, Valjarević je upozorio na nedostatak šumske mase u Srbiji, procenjujući da je potrebno zasaditi najmanje 800 miliona novih stabala. Vojvodina je posebno ugrožena, sa smanjenjem šumskog pokrivača sa 7% na 4,5%.
On je istakao da voda postaje dragocen resurs, naglašavajući da bi u budućnosti mogli nastati sukobi oko vode. „Realno imamo sigurnih zaliha za 30 do 50 godina, ali šta onda? Privatizacija vodnih resursa je pogubna“, upozorava Valjarević.
Na kraju, profesor je naglasio da je potrebno menjati svakodnevne navike, uzimajući primer Indije, gde je sakupljanje kišnice obavezno. „Mi trošimo pijaću vodu za pranje automobila, što je luksuz koji više ne možemo priuštiti“, zaključio je, upozorivši na moguće ozbiljne posledice klimatskih promena do 2065. godine.
