Stanje u srpskom agraru pokazuje znakove poboljšanja, što se može videti na nedavno održanom 92. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Na sajmu su zabeleženi značajni rezultati, uključujući prodaju kombajna vrednog 770.000 evra. Ipak, postoje i dalje segmenti u kojima Srbija zaostaje za razvijenim zemljama Zapadne Evrope, kao i za nekim susednim državama.
U 2024. godini, srpska poljoprivreda ostvarila je agrarni izvoz u vrednosti od 5,14 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, segment osiguranja u agraru ne prati ove pozitivne trendove. Prema rečima Siniše Pratljačića, predsednika Izvršnog odbora Globos osiguranja, samo 15% obradivih površina u Srbiji je osigurano, dok Italija ima pokrivenost od 60%, a Mađarska i Španija oko 45%. Pratljačić naglašava da bi, ukoliko bi se osigurano barem 30% obradivih površina, budžetska izdvajanja za sanaciju šteta bila znatno manja, čime bi se oslobodila sredstva za dalji razvoj agrara.
Postavlja se pitanje zašto srpski poljoprivrednici ne osiguravaju svoje useve. Razlozi su višestruki; nedostatak poverenja u osiguravajuće kompanije, nedovoljne državne subvencije i manjak informacija o osiguranju su neki od ključnih faktora. Pratljačić ističe kako je važno da se promeni percepcija poljoprivrednika prema osiguranju, te da je ključno da se država, osiguravači i edukativne institucije udruže kako bi se povećalo poverenje i svest o značaju osiguranja.
Globos osiguranje je već četvrtu godinu generalni sponzor Međunarodnog poljoprivrednog sajma, a Pratljačić izražava želju da to postane i u budućnosti. Kao jedino privatno osiguravajuće društvo u Srbiji, Globos osiguranje se trudi da obezbedi kvalitetne usluge i pruži podršku poljoprivrednicima. U ovom kontekstu, pozivaju sve koji se dvoume oko osiguranja svojih useva da posete njihove poslovnice i upoznaju se sa bogatom ponudom proizvoda.
Jedan od predloga za unapređenje situacije jeste poboljšanje sistema subvencionisanja premija osiguranja. Mnoge evropske zemlje već godinama uspešno primenjuju različite modele pomoći poljoprivrednicima, i stručnjaci smatraju da bi Srbija mogla da preuzme najbolje prakse iz okruženja. Vignjević, direktor prodaje u Globos osiguranju za region Vojvodine, naglašava da poljoprivrednici nemaju dovoljno poverenja u institucije, iako osiguravajuće kuće rade kvalitetno. Državna podrška bi značajno pomogla u poboljšanju sistema subvencija.
Prema zajedničkoj analizi Evropske investicione banke i Evropske komisije, poljoprivreda EU godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog klimatskih promena, pri čemu je značajan deo šteta neosiguran. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su suše i poplave, već sada čine oko 6% ukupne poljoprivredne proizvodnje, dok se procenjuje da bi gubici do 2050. mogli narasti na 40 milijardi evra godišnje. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za implementacijom efikasnijih sistema osiguranja kako bi se zaštitili poljoprivrednici i smanjili ekonomski gubici.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je potrebno raditi na unapređenju svesti o osiguranju u agraru, kao i na jačanju poverenja između poljoprivrednika i osiguravajućih kuća. Samo kroz saradnju svih aktera u sektoru može se postići bolje stanje i veća sigurnost za poljoprivrednike u Srbiji.
