Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, učestvovala je na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice (EnZ) koji je održan u Atini. Na ovom sastanku, razgovarano je o ubrzanoj integraciji sa tržištem Evropske unije u elektroenergetskom sektoru, kao i o ubrzanju dekarbonizacije, što uključuje primenu Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).
Đedović Handanović je istakla da Srbija pokazuje veliku posvećenost sprovođenju reformi i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU. Ona je podsetila na to da je Srbija bila jedan od osnivača Energetske zajednice pre 20 godina i da je danas među najaktivnijima u sprovođenju reformi u energetskom sektoru. U poslednje dve godine, Srbija je označena kao lider u energetskim reformama, što je prepoznato i od strane Evropske komisije. „Iako se sastajemo u izazovnim geopolitičkim okolnostima, Srbija će nastaviti da jača regionalnu saradnju i gradi infrastrukturu koja će nas povezati sa regionom“, rekla je ministarka.
U narednim nedeljama, kako je najavila, očekuje se usvajanje poslednje uredbe od strane Vlade, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao dela Plana rasta za Zapadni Balkan. Ova uredba je neophodna za završetak regulatornih procesa potrebnih za integraciju sa tržištem EU. „Naredni koraci su u nadležnosti evropskih institucija i očekujemo da će njihovi procesi biti brzi i efikasni. Želimo da se proces verifikacije dodatno ubrza kako bismo se već 2026. godine spojili sa tržištem Mađarske“, naglasila je ona.
Ministarka je ukazala na izazove koje donosi primena Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Kako je rekla, nadležne institucije su pažljivo analizirale ponuđene opcije iz studije koju je izradila Evropska komisija. „Smatramo da porez na emisije ugljenika treba uvesti postepeno i pravedno, uz podršku evropskih fondova“, dodala je Đedović Handanović.
Ona je naglasila da bi prihodi od oporezivanja emisija trebalo da budu usmereni na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije, unapređenje energetske efikasnosti i podršku privredi. Takođe je ukazala na zabrinutost oko vremenskog okvira za tranziciju. „Bez adekvatnog vremenskog perioda za prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije, viši troškovi ugljenika mogu povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače, što se već događa unutar EU“, upozorila je ministarka.
Đedović Handanović je podsetila da su članice EU imale više od dve decenije da se prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika. Naglasila je da Srbija ostaje posvećena usklađivanju sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime. „Sve reforme koje sprovodimo su prvenstveno u interesu naših građana i privrede. Nećemo donositi odluke koje bi mogle ugroziti našu energetsku stabilnost, već radimo na tome da sve bude u korist naših građana“, zaključila je.
Ova izjava ministarke Đedović Handanović pokazuje ozbiljnost i odgovornost koju Srbija preuzima u procesu energetske tranzicije i integracije u EU, istovremeno naglašavajući potrebu za pažljivim planiranjem i podrškom tokom ovog izazovnog perioda. U svetlu globalnih klimatskih promena i potreba za održivim razvojem, važno je da Srbija pronađe balans između energetske stabilnosti i ekoloških ciljeva.
