Magistar naftno-gasnog inženjerstva, Nebojša Obrknežev, izjavio je danas da Srbija poseduje značajne količine kritičnih minerala, posebno litijuma, čija količina iznosi oko 1,5 miliona tona. Ova količina pozicionira Srbiju među prvih šest zemalja na svetu po rezervama litijuma. Obrknežev je istakao da je današnji svet zavistan od minerala koji su ključni za tehnološki napredak, naglašavajući da će se buduća tehnološka revolucija oslanjati na retke minerale.
Obrknežev je za Tanjug rekao da su u Evropi registrovana 32 retka minerala koji sadrže gas, dok je na globalnom nivou evidentirano blizu 50 takvih minerala. On je ukazao na to da su ti minerali od suštinske važnosti za razvoj različitih tehnologija, uključujući i one koje se koriste u obnovljivim izvorima energije i električnim vozilima.
S obzirom na to da se svet okreće ka održivim izvorima energije, potražnja za ovim mineralima će verovatno rasti. Srbija, kao bogata zemlja u ovom segmentu, može imati ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, posebno u proizvodnji baterija i drugih tehnologija koje koriste litijum i slične materijale.
Obrknežev je dodao da je važno da Srbija iskoristi svoje resurse na održiv način, kako bi se obezbedila zaštita životne sredine i održiv razvoj. Takođe, naglasio je i potrebu za investicijama u istraživanje i razvoj, kako bi se maksimizovale koristi od ovih minerala.
U poslednjih nekoliko godina, globalna potražnja za litijumom je značajno porasla, što je dovelo do povećanih investicija u sektoru rudarstva i prerade minerala. Srbija bi mogla postati važan igrač na ovom tržištu, ukoliko uspe da razvije svoje resurse i poveća proizvodnju.
Pored litijuma, Obrknežev je pomenuo i druge kritične minerale koji su od značaja za tehnologiju, kao što su kobalt, nikal i grafit. Ovi materijali su ključni za proizvodnju baterija, električnih vozila i drugih tehnologija koje su u sve većoj potražnji.
S obzirom na rastuću globalnu konkurenciju u sektoru kritičnih minerala, Srbija bi trebala da razvije strategiju koja će omogućiti efikasno korišćenje svojih resursa. To uključuje saradnju sa međunarodnim kompanijama, privlačenje investicija i razvoj infrastrukture koja će podržati rudarstvo i preradu ovih minerala.
Obrknežev je takođe naglasio značaj edukacije i obuke radne snage u ovoj oblasti, kako bi se obezbedila stručnost potrebna za rad u sektoru rudarstva i prerade. To će doprineti stvaranju novih radnih mesta i povećanju ekonomskog rasta u zemlji.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da Srbija ima potencijal da postane značajan igrač na globalnom tržištu kritičnih minerala. Ipak, to zahteva pažljivo planiranje, strategiju i saradnju sa svim relevantnim akterima, uključujući vladu, privatni sektor i akademsku zajednicu.
U budućnosti, Srbija bi mogla postati lider u proizvodnji i preradi kritičnih minerala, što bi moglo doneti značajne ekonomske koristi i unaprediti životni standard građana. Uz pravilnu strategiju i održiv pristup, Srbija ima sve predispozicije da iskoristi svoje bogatstvo minerala i doprinese globalnom razvoju u oblasti tehnologije i održive energije.
Obrknežev je zaključio da je vreme da Srbija preuzme inicijativu i iskoristi svoje resurse na najbolji mogući način, kako bi obezbedila prosperitet za buduće generacije.
