Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali nedavno je istakao da je ključno da Srbija pronađe rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) do 15. januara 2026. godine. Ova izjava je došla usled sve većih pritisaka na energetsku stabilnost zemlje, a Mali je naglasio da je očuvanje energetske bezbednosti imperativ kako bi se obezbedio dalji rast domaće ekonomije.
Tokom intervjua za Prvu televiziju, Mali je naglasio da Srbija ima dovoljno rezervi energenata, uključujući benzin, dizel i kerozin, što ukazuje na to da je trenutno stanje stabilno. Ipak, u svetlu mogućeg preuzimanja NIS-a od strane kompanije MOL, postoji potreba za brzim rešenjem. Pregovori su u toku, a OFAC (Ured za kontrolu stranih sredstava) je dao saglasnost za njihovo nastavak, što se može smatrati pozitivnim signalom.
Mali je istakao da pregovori ne mogu trajati predugo jer rafinerija mora da počne sa radom u bliskoj budućnosti. On je naglasio da je sredina januara 2026. godine ključni datum, ukazujući na mogućnost da se situacija reši do tada. Međutim, priznao je da proces nije jednostavan i da se Srbija suočava sa izazovima koji zahtevaju brza i efikasna rešenja.
S obzirom na značaj NIS-a za energetsku stabilnost Srbije, ovo pitanje postaje još urgentnije. NIS je jedan od ključnih igrača na tržištu nafte i gasa, a njegov rad direktno utiče na snabdevanje energentima u zemlji. Uz to, preuzimanje NIS-a od strane MOL-a, ma koliko to moglo doneti i benefite, takođe može doneti i rizike koje bi Srbija morala da uzme u obzir.
Mali je takođe naglasio da su prethodni izazovi sa kojima se Srbija suočavala uspešno rešavani, ostavljajući prostor za optimizam da će i ovaj biti rešen na zadovoljavajući način. Postavlja se pitanje kako bi preuzimanje NIS-a moglo uticati na domaću ekonomiju i energetski sektor, ali i na politiku i strategiju Srbije u pogledu energetskih resursa.
Pored toga, važno je napomenuti da je Srbija u poslednjim godinama sve više fokusirana na diversifikaciju svojih izvora energije i smanjenje zavisnosti od stranih kompanija. Ovo je posebno važno u svetlu globalnih promena na tržištu energenata i pritisaka koji dolaze iz različitih pravaca, uključujući i ekološke aspekte.
U tom kontekstu, Mali je naglasio značaj očuvanja stabilnosti i sigurnosti u energetskom sektoru, kako bi se obezbedio kontinuitet snabdevanja i zaštitili interesi domaće ekonomije. Izjava o dovoljno rezervi energenata može umiriti javnost, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje šta se dešava sa NIS-om, koji je ključna komponenta ukupne energetske strategije Srbije.
Ukoliko se ne pronađe rešenje do 15. januara, Srbija će morati da preduzme dodatne korake kako bi osigurala svoju energetsku sigurnost. Ovo može uključivati različite strategije, kao što su jačanje saradnje sa drugim energetskim kompanijama, diversifikacija snabdevanja ili čak nacionalizacija ključnih sektora.
U konačnici, situacija oko NIS-a predstavlja izazov za Srbiju, ali i priliku da se preispita i unapredi energetska politika. Očekuje se da će dalji pregovori doneti jasniju sliku o budućnosti NIS-a i njegovom mestu u energetskom sistemu Srbije. Ova situacija je takođe podsećanje na važnost proaktivnog pristupa u rešavanju pitanja koja se tiču nacionalne energetike i ekonomije.
