Prošla godina bila je izuzetno uspešna za elektronsku trgovinu u Srbiji, sa oko 225.000 kupovina dnevno, prema podacima Narodne banke Srbije. Ove brojke oslikavaju sve veću popularnost online kupovine kod srpskih potrošača, a najpopularniji proizvodi su odeća i obuća poznatih brendova. U ovoj godini, predstavljeno je i prvo nacionalno istraživanje tržišta elektronske trgovine, koje dodatno osvetljava trendove potrošnje u zemlji.
Prema izveštaju, građani Srbije su prošle godine izvršili više od 82 miliona narudžbina, trošeći ukupno 162 milijarde dinara. Iako su ovi brojevi impresivni, i dalje su ispod evropskog proseka. U analizi potrošnje, ističe se da domaći online prodavci uživaju veću potražnju, a potrošači najčešće biraju proizvode na osnovu cene. Žene su se pokazale kao najčešći kupci, što predstavlja ključni segment tržišta.
Kako bi odgovorili na zahteve kupaca, prodavci se prilagođavaju novim trendovima. Ivan Tanasković, direktor „E-komerc asocijacije Srbije“, ukazuje na sve prisutniji uticaj evropskih trendova, kao što su model „Market Place“ i „Pure Players“, gde kompanije funkcionišu isključivo kao online prodavci. Takođe, pojavljuje se novi poslovni model nazvan „Fulfillment“, koji obezbeđuje logističku podršku za e-trgovinu.
Međutim, neizbežno je da se u svetu online trgovine suočavamo i sa izazovima. Platforma „Temu“, koja je prošle godine postigla veliki uspeh, sada beleži pad. Očekuje se da će se prilagoditi novim uslovima tržišta, jer je prestanak agresivnih marketinških kampanja doveo do smanjenja interesovanja potrošača. Marketing stručnjaci poput Miljana Premovića naglašavaju potrebu „Temu“ da pronađe jedinstvene strategije kako bi se takmičila sa velikim igračima kao što je „Aliekspres“.
Osim što je kupovina online postala sve popularnija, važno je napomenuti da potrošači u Srbiji moraju biti svesni rizika prilikom online kupovine. Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača upozorava da je kupovina na internetu na sopstvenu odgovornost, a da zakoni koji se primenjuju na domaće trgovce često ne važe za međunarodne platforme. Ovo znači da potrošači nemaju mogućnost reklamacije ili povratka robe prema domaćem zakonodavstvu.
S obzirom na to da se svetliji trenuci pojavljuju u domaćoj online trgovini, domaći trgovci počinju da prepoznaju svoje prednosti. Ivan Tanasković ističe da su brza dostava, podrška na domaćem jeziku i mogućnost povrata novca ključni faktori koji privlače kupce. Građani Srbije najviše kupuju odeću i obuću, sportsku opremu, nameštaj, opremu za kuću i hranu putem interneta, što ukazuje na raznovrsnost proizvoda koji su dostupni online.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da elektronska trgovina u Srbiji nastavlja da raste, ali se suočava sa izazovima koji zahtevaju prilagođavanje kako potrošača, tako i trgovaca. Domaći prodavci imaju priliku da ojačaju svoje prisustvo na tržištu nudeći usluge koje su prilagođene potrebama kupaca i istovremeno se suočavaju sa konkurencijom velikih međunarodnih platformi. U narednim godinama, očekuje se dalji razvoj ovog sektora, uz moguće promene u regulativama i načinu poslovanja koji će oblikovati budućnost online trgovine u Srbiji.
