Evropska unija je izrazila zadovoljstvo sporazumom postignutim između Jermenije i Azerbejdžana, koji su uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država potpisali lideri ovih zemalja, premijer Nikol Pašinjan i predsednik Ilham Alijev, u Beloj kući. Ovaj sporazum predstavlja važan korak ka okončanju dugogodišnjih sukoba i otvaranju puta ka normalizaciji odnosa, zasnovanoj na međusobnom priznavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
U zajedničkom saopštenju 27 zemalja članica EU naglašena je važnost ovog dogovora kao značajnog proboja u postizanju trajnog mira u regionu. EU je istakla da su sporazumi od ključnog značaja za stabilizaciju odnosa i da će doprineti izgradnji međusobnog poverenja između Jermenije i Azerbejdžana. Ovaj sporazum je rezultat višemesečnih pregovora i diplomatskih napora, koji su kulminirali potpisivanjem u američkoj prestonici.
Evropska unija je takođe naglasila potrebu za brzim sprovođenjem dogovorenih koraka, uključujući ratifikaciju mirovnog sporazuma, kako bi se osiguralo da se postignuti ciljevi i ostvare. EU je izrazila spremnost da nastavi sa saradnjom i pružanjem podrške u procesu trajnog mira i zajedničkog prosperiteta u ovom delikatnom regionu.
Sporazum koji su lideri Azerbejdžana i Jermenije potpisali ima za cilj okončanje oružanih sukoba koji su obeležili odnose ovih zemalja tokom decenija. Ovaj dogovor ne samo da teži smanjenju tenzija između dve strane, već i jačanju ekonomskih veza koje su od vitalnog značaja za razvoj regiona. Očekuje se da će, uz podršku međunarodnih aktera, ovaj sporazum omogućiti jaču ekonomsku integraciju i poboljšanje životnog standarda građana u Jermeniji i Azerbejdžanu.
U saopštenju EU se takođe navodi da su postignuti sporazumi rezultat zajedničkih napora i posredovanja, koje su predvodile Sjedinjene Američke Države. Ovaj angažman SAD-a u rešavanju sukoba u Južnom Kavkazu ukazuje na važnost međunarodne saradnje u postizanju mira i stabilnosti u regionu.
Pored političkih i ekonomskih aspekata, sporazum se fokusira i na humanitarna pitanja, kao što su povratak izbeglica i rešavanje pitanja ratnih zarobljenika. Ova pitanja su od ključne važnosti za izgradnju poverenja između dve strane i osiguranje trajnog mira.
U proteklim godinama, Jermenija i Azerbejdžan su prolazili kroz brojne sukobe, a poslednji veći oružani sukob dogodio se u jesen 2020. godine, kada je izbio rat oko Nagorno-Karabaha. Ovaj sukob je doveo do stotina žrtava i dodatnog pogoršanja odnosa između dve zemlje. Sporazum potpisan u Beloj kući predstavlja nadu za bolju budućnost, ali izazovi ostaju, a implementacija dogovorenih mera će biti ključna za postizanje trajne stabilnosti.
U međuvremenu, reakcije iz Jermenije i Azerbejdžana su podeljene. Dok neki smatraju da je sporazum pozitivan korak ka miru, drugi su skeptični i sumnjaju u njegovu dugoročnu održivost. Vlasti u Jermeniji se suočavaju sa unutrašnjim pritiscima, dok Azerbejdžan nastoji da ojača svoju poziciju u regionu.
U svakom slučaju, međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, će igrati ključnu ulogu u nadgledanju i podršci procesu implementacije sporazuma. Održavanje dijaloga, podrška humanitarnim inicijativama i jačanje ekonomskih veza biće od suštinskog značaja za budućnost Jermenije i Azerbejdžana, kao i za stabilnost celoj regiji Južnog Kavkaza.
