Poglavlje 23 u pregovorima Crne Gore sa Evropskom unijom, koje se fokusira na pravosuđe i temeljna prava, od suštinskog je značaja za napredak u procesu pridruživanja i jedno je od 19 poglavlja koja Crna Gora treba da zatvori do kraja ove godine. Zajedno sa poglavljem 24, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost, ovo su prva poglavlja koja su otvorena pre 14 godina, a biće i poslednja koja će biti zatvorena.
Crna Gora već plaća visoke iznose zbog neefikasnosti svojih sudova, uključujući milionske kazne koje su rezultat odluka Suda u Strazburu. Ukoliko se situacija ne poboljša, država se suočava sa dodatnim finansijskim teretom. Policija je upozorila da se optuženi za teška krivična dela puštaju na slobodu zbog neuspeha sudova da donesu prvostepene presude u roku od tri godine, što predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik.
Advokat Milan Vojinović ukazuje na to da efikasnost sudova ne može biti merena samo brojem rešenih lakših predmeta, kao što su slučajevi ujeda pasa lutalica, već je ključna u rešavanju ozbiljnih slučajeva organizovanog kriminala, ubistava i korupcije. On navodi primer postupka vezanog za ubistvo u Nikšiću, gde je osumnjičeni, iako je priznao zločin, pušten na slobodu zbog dužine trajanja postupka, što je dodatno ugrozilo bezbednost.
Prema podacima koje je dostavio Sudski savet, u junu prošle godine je bilo 591 predmeta starijih od 10 godina, dok je Upravni sud ušao u 2025. godinu sa 26.000 nerešenih predmeta. U cilju rešavanja ovog problema, Vrhovni sud Crne Gore je predstavio program koji ima ambiciozan cilj da do kraja 2027. godine nema nerešenih predmeta starijih od tri godine. Na kraju marta prošle godine, bilo ih je gotovo 7.500.
Milan Vojinović smatra da je potrebna reforma sudstva, ali ukazuje da se Crna Gora suočava sa pritiscima iz Brisela koji zahtevaju donošenje više od 150 zakona bez obzira na lokalne običaje i socio-ekonomske prilike. Iako se može očekivati da će normativni deo biti završen, problemi u radu sudova i drugih državnih organa, kao što su policija i administracija, i dalje će ostati.
Vojinović naglašava da bi Sudski savet trebao biti najefikasniji organ u izboru i razrešavanju sudija, kao i u odlučivanju o njihovoj etičkoj odgovornosti. Međutim, on je često imao negativna iskustva kada je tražio odluke od Saveta, ukazujući na sporost i neefikasnost ovog ključnog tela. On izražava sumnju u mogućnost poboljšanja pravosudnog sistema, naglašavajući da se umesto pravih rešenja često kreiraju komisije koje ocenjaju mlade kandidate za sudije, dok se kvalitet rada stavlja u drugi plan.
Sve u svemu, situacija u crnogorskom pravosuđu zahteva hitne reforme i promene kako bi se obezbedila efikasnost i pravda za sve građane. Bez ozbiljnog pristupa i rešenja za trenutne probleme, Crna Gora može očekivati da će se suočavati sa sve većim izazovima na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Napredak zavisi od sposobnosti vlasti da reše nagomilane probleme, poboljšaju efikasnost sudstva i osiguraju pravdu koja će zadovoljiti standarde EU.
