Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, tokom liturgije u hramu Svete mati Paraskeve u Gornjem Zaostru, izjavio je da će spomenik Pavlu Đurišiću, komandantu četničkog pokreta, biti premešten u crkvu. Ova izjava dolazi u trenutku kada je spomenik izazvao veliku pažnju i podeljena mišljenja među građanima.
Metodije je istakao: „Vojvodi Pavlu i svima vojnicima, ratnicima, oficirima, podoficirima i borcima jugoslovenske vojske u otadžbini večna pamjat. Spomenik će biti postavljen u crkvu pa nek dođu da je ruše.“ Ove reči su izazvale reakcije okupljenih građana, koji su se okupili u blizini crkve, noseći obeležja i majice sa porukama koje podržavaju ideje četničkog pokreta.
Na skupu se pojavilo oko stotinu ljudi, među kojima su bili i građani iz drugih zemalja, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Među prisutnima je bio i Vladislav Dajković, vršilac dužnosti rukovodioca Službe za građane Glavnog grada Podgorice, kao i predsednik stranke Slobodna Crna Gora. Ovi događaji ukazuju na duboke podele unutar društva u Crnoj Gori, koje se osećaju u javnom prostoru i političkom diskursu.
Policija je pokušala da ukloni spomenik u ranim jutarnjim satima, ali je to naišlo na otpor okupljenih. Oni su policiji poručili da će spomenik ukloniti sami nakon osveštanja. Ovaj incident je dodatno podgrejao tenzije u vezi sa pitanjem identiteta i istorijske interpretacije u regionu.
Beranska policija je uhapsila Vujadina Dobrašinovića, koji je podigao spomenik, jer je zemlja na kojoj je spomenik postavljen u njegovom vlasništvu. On je optužen za krivično delo – povredu i nedozvoljeno podizanje spomen obeležja. Policija je saopštila da mu je određeno zadržavanje do 72 sata dok se ne reše pravne posledice ovog dela.
Ministarstvo kulture i medija je takođe reagovalo na situaciju. Inspektor za kulturna dobra je uručio zapisnik o inspekcijskom nadzoru Đolu Lutovcu, prvom čoveku Berana, u kojem je naloženo da se spomenik Đurišiću ukloni odmah, a najkasnije u roku od tri dana. Ovaj zahtev je podržan od strane nekoliko visokih zvaničnika, uključujući predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i ministra inostranih poslova Ervina Ibrahimovića.
Ova situacija oslikava šire društvene tenzije u Crnoj Gori, gde se često sukobljavaju različite interpretacije istorije, identiteta i nacionalnog ponosa. Spomenik Pavlu Đurišiću, kao simbol četničkog pokreta, izaziva polarizovane reakcije. Dok ga neki vide kao simbol otpora i borbe za slobodu, drugi ga smatraju simbolom zločina i nepravde.
S obzirom na to da su odnosi među etničkim grupama u regionu još uvek osetljivi, postavlja se pitanje kako će ovaj događaj uticati na društvene i političke odnose u Crnoj Gori. Pitanje nacionalnog identiteta i istorijskog pamćenja ostaje ključno, a ovakvi incidenti samo dodatno naglašavaju potrebu za dijalogom i pomirenjem među različitim zajednicama.
U svetlu ovih događaja, važno je da se društvo suoči sa svojom prošlošću i razvije strategije koje će omogućiti izgradnju zajedničke budućnosti. Samo kroz otvoren dijalog i razumevanje različitih perspektiva može se postići trajno rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
Ovaj incident takođe može poslužiti kao upozorenje o tome koliko je važno da se pitanja identiteta i istorije tretiraju sa pažnjom i razumevanjem, kako bi se izbegle dalje tenzije i konflikti u budućnosti.
