ZAGREB – Spoljnotrgovinski deficit Hrvatske u prvih pet meseci ove godine iznosio je osam milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom bila je 56,1 odsto, prema saopštenju Državnog zavoda za statistiku (DZS). Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda povećanog uvoza u odnosu na izvoz, koji je postao sve očigledniji u poslednjim godinama.
Preliminarni podaci pokazuju da je ukupna vrednost izvoza robe dostigla 10,2 milijarde evra, što predstavlja porast od 5,3 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Ovo povećanje izvoza može se delimično pripisati oporavku ekonomije nakon pandemije COVID-19, kao i jačanju potražnje za hrvatskim proizvodima na inostranim tržištima.
S druge strane, Hrvatska je u prva četiri meseca 2023. godine zabeležila i povećanje uvoza, koje je poraslo za 0,5 odsto, dostigavši ukupno 18,2 milijarde evra. Ova brojka ukazuje na to da domaće tržište i dalje zavisi od stranih proizvoda, što dodatno naglašava potrebu za poboljšanjem konkurentnosti hrvatske industrije.
U izveštaju DZS-a ističe se da je, u posmatranom periodu, iz Hrvatske u druge zemlje Evropske unije izvezena roba u vrednosti od 6,8 milijardi evra, što je za 5,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Ovaj rast izvoza u EU ukazuje na jačanje trgovinskih odnosa unutar zajednice, ali i na sve veću integraciju Hrvatske u evropske ekonomske tokove.
Izvoz prema zemljama van Evropske unije takođe je zabeležio rast, sa povećanjem od 4,1 odsto, što je rezultiralo ukupnom vrednošću izvoza od 3,4 milijarde evra. Ovo može značiti da hrvatski proizvodi pronalaze svoj put na tržištima izvan EU, što je pozitivan znak za diversifikaciju trgovinskih partnerstava.
U svetlu ovih podataka, analitičari ističu da bi Hrvatska trebala da preispita svoje ekonomske strategije kako bi smanjila deficit i unapredila svoju industrijsku proizvodnju. Oslanjanje na uvoz može predstavljati rizik za ekonomsku stabilnost, posebno u svetlu globalnih ekonomskih nesigurnosti. Razvoj domaćih sektora, kao što su poljoprivreda i proizvodnja, može pomoći u smanjenju deficita i jačanju nacionalne ekonomije.
Osim toga, stručnjaci naglašavaju važnost inovacija i poboljšanja kvaliteta proizvoda kako bi se povećala konkurentnost na međunarodnim tržištima. Ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i podrška malim i srednjim preduzećima, mogu biti ključni faktori u postizanju održivog rasta izvoza.
S obzirom na trenutne ekonomske trendove, Hrvatska se suočava sa izazovima, ali i prilikama za unapređenje svoje spoljne trgovine. Povećanje izvoza, kako prema EU, tako i prema zemljama van nje, može predstavljati put ka smanjenju deficita i jačanju ekonomije. Ipak, potrebna su dodatna nastojanja i reforme kako bi se postigli dugoročni ciljevi.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovi trendovi razvijati, kao i na mere koje će vlada preduzeti kako bi podržala domaću proizvodnju i smanjila zavisnost od uvoza. Samo kroz strateški pristup i saradnju svih sektora, Hrvatska može očekivati stabilniju i otporniju ekonomsku budućnost.
