Vlada Crne Gore donela je odluku o izmeni kriterijuma za sticanje crnogorskog državljanstva, što predstavlja značajan korak u pravcu prilagođavanja zakonodavstva evropskim standardima. Ove izmene se fokusiraju na naučni, privredni, ekonomski, kulturni i sportski interes Crne Gore prilikom prijema novih državljana. Konkretno, uneta je rečenica koja naglašava da je „organ državne uprave nadležan za poslove regionalno-investicionog razvoja i strateške investicije“, što ukazuje na promenu u pristupu sticanju državljanstva.
Od sticanja nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora je privukla mnoga poznata imena iz različitih oblasti, uključujući politiku, biznis, sport, kulturu, nauku i čak podzemlje. Ova priča o sticanju državljanstva, koju je započeo prethodni režim Demokratske partije socijalista (DPS), nastavlja se i danas. Iako su nove vlasti najavljivale olakšice za dvojno državljanstvo, do sada nije došlo do konkretnih promena.
Kako se Crna Gora približava članstvu u Evropskoj uniji, očekuju se nove izmene koje će biti usklađene sa pravilima EU. U svetlu trenutnih migracionih kriza, posebno onih koje potiču sa Bliskog istoka, jasno je da će pristup sticanju državljanstva biti temeljno preispitan.
U okviru reformi, Veće za nacionalnu bezbednost, na čelu sa premijerom Spajićem, zadužilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da izvrši izmenu uredbe o viznom režimu. Ova izmena podrazumeva smanjenje dozvoljenog boravka za državljane zemalja koje nisu usklađene sa viznom politikom EU, sa 90 na 30 dana. Takođe, kroz promene Zakona o strancima, preciziraju se uslovi za ostvarivanje privremenog boravka, koji će sada uključivati ulaganje u nepokretnosti u minimalnom iznosu od 200.000 evra. Osim toga, mogućnost sticanja boravka osnivanjem firme biće zamenjena uslovom zapošljavanja na puno radno vreme kod registrovanog poslodavca ili novoosnovanog privrednog društva.
Trenutna situacija u Evropskoj uniji je takva da većina zemalja usvaja antimigracione stavove i pooštrava kriterijume za dobijanje rezidencijalnog statusa. Ukoliko Crna Gora postane članica EU 2028. godine, stranci koji sada borave na njenoj teritoriji dobiće pravo da apliciraju za crnogorsko državljanstvo. Mnogi državljani Turske, Ukrajine, Albanije i Rusije se nadaju ovom scenariju. Vesko Pejak, vođa Pokreta Alternativa Crna Gora, ističe da Crna Gora još uvek ima vremena da pravilno reguliše migracionu politiku.
Pejak predlaže uvođenje kvota za određene zemlje, koje bi se poštovale kroz vizni režim i proces sticanja državljanstva. Na taj način bi se mogao očuvati balans među različitim grupama imigranata, posebno onima sa Bliskog istoka, Azije i Afrike. Takođe, naglašava potrebu za strožom kontrolom i saradnjom sa ambasadama zemalja iz kojih dolazi najviše emigranata. On smatra da je neverovatno da je omogućeno bezvizno putovanje sa Turskom, s obzirom na to da Crna Gora nema potpisan sporazum o međudržavnoj saradnji koji bi obuhvatao izveštaje o migrantima.
U svetlu ovih promena, jasno je da Crna Gora mora pažljivo razmotriti svoju migracionu politiku kako bi se osigurala bezbednost i stabilnost u društvu. Prilagođavanje zakonske regulative i viznog režima predstavlja ključni korak ka efikasnijem upravljanju migracijama i sticanju državljanstva, što će, uz odgovarajuće reforme, doprineti daljem razvoju Crne Gore kao evropske države.
