Ministri DNP-a Milun Zogović i Maja Vukićević napustili su sednicu Vlade Crne Gore nakon što je premijer Milojko Spajić odbio njihovu inicijativu koja je tražila zaštitu osnovnih prava srpskog naroda u zemlji. Ova odluka izazvala je značajnu pažnju javnosti i otvorila pitanja o statusu srba u Crnoj Gori, posebno u svetlu evropskih vrednosti koje se često ističu od strane vlasti.
Inicijativa koju su predstavili ministri DNP-a obuhvatala je ključna pitanja kao što su dvojnog državljanstva, status srpskog jezika, priznanje trobojke kao narodne zastave, kao i pronalaženje kompromisnog rešenja za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. Prema rečima Zogovića i Vukićević, ovakva pitanja su od suštinskog značaja za očuvanje identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori i zahtevaju hitnu pažnju.
Nakon odbijanja zahteva, DNP je najavio da će ministri te stranke sutra i zvanično podneti ostavke i povući se iz Vlade. U zvaničnom dopisu upućenom premijeru, Zogović i Vukićević su istakli da je potrebno da se na prvu narednu sednicu Vlade uvrsti paket inicijativa od ključnog nacionalnog značaja. Ove inicijative su, prema njihovim rečima, utemeljene u koalicionom sporazumu, evropskim pravnim tekovinama i principima jednakosti, inkluzije i zabrane diskriminacije.
U dopisu su navedeni konkretni zahtevi, uključujući zakonsko omogućavanje dvojnog državljanstva, regulisanje statusa srpskog jezika kao službenog, priznanje trobojke kao narodne zastave i sveobuhvatan dijalog o pitanju Botuna. Ovaj dijalog bi trebao uključivati lokalnu zajednicu i imati za cilj pronalaženje kompromisa.
Zogović i Vukićević su naglasili da je dijalog i pomirenje neophodno za stabilnost Crne Gore i njen evropski put. Takođe su predložili formiranje zajedničke radne grupe koja bi u definisanom roku pripremila modele za realizaciju ovih inicijativa. Ipak, premijer Spajić je odlučio da odbije ovaj zahtev, što je dovelo do povlačenja DNP-a iz Vlade.
Ova situacija postavlja važno pitanje o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori i o tome da li su njihova prava u skladu sa evropskim vrednostima koje vlast često ističe. Mnogi analitičari smatraju da odbijanje ovakvih inicijativa može dodatno pogoršati međunacionalne tenzije u zemlji i otežati proces pomirenja među različitim etničkim grupama.
U svetlu ovih događaja, važno je da se vlasti u Crnoj Gori fokusiraju na izgradnju inkluzivnog društva koje poštuje prava svih svojih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Odbijanje inicijativa koje se bave osnovnim pravima i identitetom srpskog naroda može se smatrati korakom unazad u procesu demokratizacije i evropskih integracija.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u budućnosti. Da li će se vlasti osvrnuti na ove zahteve i započeti dijalog sa svim etničkim grupama u Crnoj Gori? Ili će nastaviti putem ignorisanja važnih pitanja koja se tiču prava i identiteta srpskog naroda? Odgovori na ova pitanja biće od suštinskog značaja za budućnost Crne Gore i njen put ka stabilnosti i evropskim integracijama.
