VAŠINGTON – Najava američkog predsednika Donalda Trampa da odustaje od uvođenja carina za osam evropskih zemalja nakon postizanja okvirnog dogovora o Grenlandu izazvala je snažan rast američkih akcija. Ova odluka dovela je do skoka širokog S&P 500 indeksa od 1,3 odsto, čime su izbrisani gubici povezani sa carinama ranije ove nedelje. Prema podacima kompanije IG, FTSE 100 je na putu da otvori sa najmanje 0,7 odsto više, prenosi Skaj njuz.
Industrijski prosek Dau Džonsa skočio je za više od 700 poena, ili 1,6 odsto, dok je S&P 500 porastao za 1,5 odsto, a Nasdaq je porastao za 1,7 odsto, što je skoro 400 poena. Tramp je na svom nalogu na mreži Istina (Truth Social) napisao da je postignut okvirni sporazum i da neće uvoditi carine koje je najavio za pojedine evropske zemlje.
U intervjuu za CNBC, Tramp je istakao da bi okvirni sporazum podrazumevao saradnju SAD-a i evropskih saveznika na američkom sistemu protivraketne odbrane „Zlatna kupola“ i „prava na minerale“ na Grenlandu. Ovaj pristup je naišao na pozitivne reakcije, posebno od strane švedske ministarke spoljnih poslova Marije Malmer Stenergard, koja je ocenila kao „dobar“ potez Trampovo povlačenje pretnji tarifama prema evropskim zemljama koje podržavaju Dansku i Grenland.
Stenergard je na društvenoj mreži X napisala da je dobro što je Tramp odustao od tarifa za one zemlje koje su podržavale Dansku i Grenland, dodajući da su zahtevi o pomeranju granica naišli na zaslužene kritike i da evropske zemlje neće biti ucenjene. Tramp je ranije pretio uvođenjem tarifa na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Holandije, Finske i Velike Britanije, usred rastućih tenzija oko pokušaja američkog predsednika da anektira to ostrvo.
U objavi na Truth Social-u, Tramp je naglasio da je sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom formirao okvir budućeg sporazuma u vezi sa Grenlandom i da neće uvoditi carine koje je najavio za određene evropske zemlje. Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl pozvao je na oprez u vezi sa bilo kakvim predloženim sporazumom, naglašavajući da moramo malo sačekati pre nego što gajimo prevelike nade.
Klingbajl je rekao da je dobro što su SAD i evropski saveznici angažovani u dijalogu, ali je dodao da je potrebno biti oprezan. Prema njegovim rečima, kombinacija rastućih kritika unutar SAD i jasnog stava Evropljana je „nešto promenila“ kod Trampa. On je takođe istakao da će okvirni sporazum, ako bude sproveden, biti koristan za SAD i sve zemlje NATO-a.
Trampova odluka da ne uvodi carine, koje su prvobitno planirane da stupe na snagu 1. februara, može se smatrati pozitivnim razvojem događaja u američko-evropskim odnosima. Ovaj potez može doprineti smanjenju tenzija i jačanju saradnje između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja.
U svetlu ovih događaja, analitičari ukazuju na to da bi postizanje sporazuma o Grenlandu moglo imati dugoročne posledice na trgovinske odnose između SAD i Evrope. Pored toga, Trampova odluka može značiti i promenu u pristupu američke administracije prema međunarodnim pregovorima i trgovini, posebno kada su u pitanju strateške resurse i geopolitičke tačke.
Kako se situacija dalje razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će evropske zemlje reagovati na Trampove najave i da li će doći do konkretnih koraka u pravcu postizanja sporazuma o Grenlandu. U svakom slučaju, trenutni preokret u američkoj trgovinskoj politici može otvoriti nove mogućnosti za saradnju i dijalog između SAD i Evrope.
