Tradicionalnim polaganjem venaca na spomenik Bezmetković u Savini, 13. jula obeležen je važan datum u istoriji Crne Gore – međunarodno priznanje iz 1878. godine, kao i antifašistički ustanak iz 1941. godine. Ova manifestacija okupila je brojne građane i zvaničnike, uključujući predsednika Herceg Novog, Stevana Katića, koji je istakao značaj sećanja na ove istorijske prekretnice.
Katić je naglasio da se prisećamo događaja koji su oblikovali identitet naroda i nosili poruku o snazi da se diže u odbranu slobode i ljudskih vrednosti. On je istakao da su imena uklesana na spomeniku simbol žrtve i zaveta, te da njihova hrabrost obavezuje današnje generacije. „Kultura pamćenja nije samo čin poštovanja prema prošlosti, ona je temelj odgovorne sadašnjosti i osnova budućnosti“, rekao je Katić.
U svom obraćanju, Milan Vajagić iz hercegnovskog OBNOR-a podsetio je na događaje iz četrdesetih godina prošlog veka. On je istakao značaj negovanja kulture sećanja i osude svakog pokušaja narušavanja antifašističkih vrednosti. Kao primer, naveo je pet hercegnovskih Danica, mladih devojaka koje su izgubile živote tokom Drugog svetskog rata u borbi za slobodu i socijalizam. „Njihove žrtve moraju nam biti putokaz i inspiracija“, naglasio je Vajagić.
Milorad Nešić, u ime Bokeljske mornarice 809, govorio je o trinaestom julu kao događaju koji je potvrdio da veličinu jednog naroda ne određuje samo njegova brojnost ili teritorija. On je pozvao prisutne da budu dostojni naslednici heroja iz prošlosti i da čuvaju građansku Crnu Goru, koja bi trebala ostati verna svojoj antifašističkoj tradiciji.
Spomenik Bezmetković, rad hercegnovskog vajara Luke Tomanovića, simbolizuje hrabrost i otpor naroda tokom Drugog svetskog rata. U jednoj od borbi, Savo Radović iz Kruševica, prema čijem je liku spomenik napravljen, nastavio je borbu bez municije koristeći kundak puške. Na obeležavanju su pored Katića i drugih zvaničnika, vence položili i ministarka kulture i medija dr Tamara Vujović, konzul Srbije Mićo Rogović, kao i predstavnici različitih organizacija, uključujući OBNOR.
Ovaj dan se ne može posmatrati samo kao podsećanje na prošlost, već i kao poziv na akciju za očuvanje vrednosti slobode i ljudskih prava. U svetu gde se često zaboravlja na žrtve prošlosti, ovakvi događaji služe kao podsetnik na važnost sećanja i borbe protiv zaborava. Herceg Novi kao grad koji ne zaboravlja svoje hrabre pretke, iz njihove borbe crpi inspiraciju za izgradnju boljeg društva za sve generacije koje dolaze.
Ujedno, važnost ovakvih manifestacija leži i u tome što one podsećaju na zajedništvo i solidarnost među ljudima, kao i na potrebu za očuvanjem kulture sećanja. U svetu često pogođenom sukobima i nesigurnostima, antifašističke vrednosti i borba za slobodu ostaju centralni motivi koji nas podstiču da radimo na boljoj budućnosti.
Obeležavanje trinaestog jula u Herceg Novom nije samo akt sećanja, već i poziv na odgovornost prema budućim generacijama, da nastave da se bore za pravdu, slobodu i ljudska prava. Naš zadatak je da čuvamo sećanje na heroje koji su se borili za ove vrednosti, kako bismo izgradili društvo koje će biti bolje za sve nas.
