U poslednje vreme, univerziteti u Srbiji suočavaju se s izazovima prouzrokovanim smanjenjem broja prijavljenih kandidata. Univerzitet u Beogradu, kao jedan od najistaknutijih u zemlji, beleži značajan pad interesa među budućim studentima. Ovaj fenomen može se povezati sa sve manjim brojem srednjoškolaca koji izlaze iz obrazovnog sistema, što dodatno komplikuje situaciju. Na prvom upisnom roku, samo 1.679 kandidata podnelo je prijave za studiranje, a zanimljivo je da su najpopularniji fakulteti i dalje Fakultet organizacionih nauka, Ekonomski fakultet i Medicinski fakultet.
Prorektor Dejan Filipović upozorio je na ozbiljan problem koji može dodatno uticati na smanjenje broja upisanih studenata. Prema njegovim rečima, kašnjenje u objavljivanju kvota i neizvesnost koja vlada među kandidatima mogla bi dodatno obeshrabriti buduće studente. Ovaj strah od nejasnoća u vezi sa upisima može imati dugoročne posledice na visoko obrazovanje u Srbiji.
Osim toga, Hemijski fakultet je ukazao na problemy u vezi sa manjkom prijavljenih kandidata za specifične smerove, što ukazuje na nedostatak interesovanja za određene oblasti studija. Ova situacija nije jedinstvena samo za Hemijski fakultet; druga visokoškolska ustanove, poput Filozofskog fakulteta i Pravnog fakulteta, takođe beleže sličan pad broja prijavljenih kandidata tokom ove godine.
Kao što se očekuje, rang liste će biti objavljene do 4. avgusta, pružajući tako budućim studentima jasniju sliku o tome kako su se kandidati rangirali. Na osnovu tih informacija, službeni proces upisa započeće 7. avgusta. Očekivanja su da će se, i pored trenutnih izazova, prijavljeni kandidati potruditi da obezbede svoja mesta na fakultetima koji ih zanimaju.
Smanjenje interesa među učenicima može se pripisati različitim faktorima, uključujući promene u društvenim i ekonomskim okolnostima, kao i percepciju vrednosti akademskih diploma. Mnogi srednjoškolci preispituju da li je tradicionalni fakultetski put prava odluka kada se uzmu u obzir alternative kao što su profesionalne škole i obuke koje su visokoprofilne i pružaju brzo zapošljavanje.
Osim toga, ekonomski pritisci i strah od budućnosti takođe doprinose neodlučnosti mladih ljudi. U vreme kada mnogi mladi osećaju pritisak da odaberu karijeru koja će im doneti finansijsku stabilnost, odlazak na fakultet može izgledati kao rizičan korak. Naime, sve više mladih odlučuje da se oslanja na alternative kao što su preduzetništvo ili zapošljavanje u industrijama koje ne zahtevaju visoko obrazovanje.
Univerziteti i fakulteti moraju intenzivirati svoje napore kako bi privukli buduće studente. Ovo može uključivati unapređenje programa koji se nude, kao i saradnju sa industrijom kako bi se studentima omogućili bolji uvid u stvarne mogućnosti koje ih čekaju nakon završetka studija. Takođe, važno je pružiti dodatne informacije i podršku učenicima kako bi se smanjila neizvesnost i strah od upisnog procesa.
Završetak srednje škole i upis na fakultet su presudni momenti u životima mladih, stoga je od ključne važnosti stvoriti okruženje u kojem će se oni osećati sigurnima da naprave pravi izbor. Samo tako možemo očekivati da će se interesovanje za fakultete u Srbiji povećati, a time i bolja budućnost obrazovanja u ovoj zemlji.
