Sušna godina i ekstremni vremenski uslovi značajno su uticali na srpsku poljoprivredu, gde je rod voća i povrća prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu. Ove promene su dovele do rekordnih cena na tržištu, što dodatno komplikuje situaciju za poljoprivrednike.
Berba je već počela, a voćari izveštavaju da im nedostaje oko 40% ukupnog roda. Rani mrazevi i grad su značajno smanjili prinose. Đorđe Marković, voćar iz Rine, navodi da su otkupljivači ove godine primorani da preuzmu sve što imaju, bez obzira na kvalitet, zbog nedostatka šljiva. Ovakva situacija navela ga je da razmišlja o smanjenju površina pod šljivom, što ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije.
Klimatske nepogode koje su pogodile poljoprivrednike dovele su do veoma visoke potražnje za voćem, što je očekivano rezultiralo porastom otkupnih cena. U specifičnom slučaju šljive, situacija je izuzetno kritična zbog više mrazeva tokom perioda cvetanja. Prve cene sorte lepotica već dostižu 100 dinara po kilogramu, što ukazuje na ozbiljnost deficita.
Agroekonomista Miloš Vujsić ističe da malinari ove godine ne ističu cenu kao ključni problem, već su zabrinuti zbog mogućnosti da uopšte proizvedu rod u ovim teškim uslovima. Strahuju i za prinose u narednoj sezoni, što dodatno naglašava nestabilnost u ovoj grani poljoprivrede.
Povrtari se suočavaju sa sličnim problemima. Visoke temperature, koje su često prelazile 35°C, dovele su do uništavanja cvetova i smanjenog prinosa. Proizvodnja kornišona je već bila ugrožena prošle godine, a slični problemi se nastavljaju i kod drugih povrtarskih kultura. Upozorenja stručnjaka ukazuju na to da čak i kod gajenja svetski priznatih hibrida, visoke temperature otežavaju oplodnju, što se direktno odražava na prinose.
Ove klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi predstavljaju ozbiljan izazov za srpsku poljoprivredu. Poljoprivrednici su primorani da prilagode svoje metode rada, a mnogi razmišljaju o smanjenju površina pod određenim kulturama. Ovo može imati dugoročne posledice po proizvodnju hrane u zemlji, kao i po ekonomiju koja je u velikoj meri zavisna od poljoprivrede.
U svetlu trenutnih problema, važno je i da se preuzmu odgovarajući koraci ka adaptaciji i prevenciji sličnih situacija u budućnosti. To može uključivati istraživanje novih sorti otpornih na ekstremne vremenske uslove, kao i implementaciju inovativnih poljoprivrednih tehnika. Takođe, podrška države i različitih organizacija može igrati ključnu ulogu u pomoći poljoprivrednicima da se suoče sa izazovima koje donosi klimatska promena.
Na kraju, situacija u srpskoj poljoprivredi ukazuje na hitnu potrebu za promenama i prilagođavanjem u cilju održivosti i stabilnosti proizvodnje. Poljoprivrednici, kao ključni igrači u ovom sektoru, trebaju podršku i resurse kako bi mogli da se prilagode i osiguraju budućnost svoje proizvodnje i egzistencije.
