Slušaoci ne umeju da prepoznaju muziku koju je kreirala veštačka inteligencija, što predstavlja veliki izazov za celu muzičku industriju. Ovo su pokazali rezultati nedavno objavljenog istraživanja koje su sproveli onlajn striming servis Dizer i agencija Ipsos.
Anketa je obuhvatila 9.000 ispitanika iz osam zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku, Brazil i Kanadu. Rezultati su zapanjujući – čak 97% ispitanika nije moglo da razlikuje pesme generisane veštačkom inteligencijom od onih koje su komponovali ljudi. Ova saznanja postavljaju ozbiljna pitanja u vezi sa budućnošću muzike i umetnosti uopšte.
Veštačka inteligencija (VI) postaje sve prisutnija u kreativnim industrijama, a njen uticaj na muziku je posebno značajan. Alati zasnovani na VI mogu da generišu muziku u nekoliko sekundi, što predstavlja stvarnu pretnju za tradicionalne muzičke autore i izvođače. U vreme kada su umetnici već suočeni sa smanjenim prihodima zbog digitalizacije i striminga, ovo bi moglo dodatno pogoršati situaciju.
Istraživanje takođe ukazuje na etičke i ekonomske izazove koje donosi upotreba veštačke inteligencije u muzici. U umetničkom svetu, pitanja autorskih prava su od suštinskog značaja, a s obzirom na to da VI može da generiše muziku koja zvuči kao da ju je komponovao čovek, postavlja se pitanje ko zapravo poseduje prava na tu muziku. Da li je to programer koji je razvio softver, ili je to korisnik koji ga koristi? Ova pitanja postaju sve urgentnija kako se tehnologija razvija.
Osim ekonomskih i pravnih izazova, postoji i značajan kulturni aspekt. Muzika je oblik umetnosti koji je duboko povezan sa ljudskim emocijama, iskustvima i identitetom. Da li muzika stvorena od strane mašine može da izazove iste emocije i povezanost kao muzika koju su stvorili ljudi? Mnogi muzički kritičari i umetnici izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti da muzika generisana veštačkom inteligencijom nedostaje duše i autentičnosti.
Osim toga, postoji i strah od homogenizacije muzike. Ako se oslanjamo na algoritme za kreiranje muzike, postoji rizik da će svi proizvodi biti slični, a jedinstvenost i raznolikost muzičkih stilova i žanrova biti izgubljeni. Ovo bi moglo dovesti do stagnacije u kreativnom izražavanju i inovacijama u muzičkoj industriji.
Striming servisi poput Dizera već su počeli da istražuju kako da integrišu veštačku inteligenciju u svoje platforme. Neki od njih koriste VI za preporučivanje muzike korisnicima na osnovu njihovih prethodnih slušalačkih navika, dok drugi istražuju mogućnosti generisanja novih kompozicija. Međutim, kako se industrija razvija, važno je da se postavi ravnoteža između inovacije i očuvanja umetničkih vrednosti.
Istraživanje takođe sugeriše da bi muzička industrija mogla imati koristi od saradnje između umetnika i tehnologije. Umesto da vide veštačku inteligenciju kao pretnju, umetnici bi mogli da je iskoriste kao alat za proširenje svojih kreativnih mogućnosti. Na primer, VI može pomoći u stvaranju inspiracije za nove melodije ili tekstove, ili čak da pruži nove načine za interakciju sa publikom.
U zaključku, rezultati ovog istraživanja otvaraju važna pitanja o budućnosti muzike u doba veštačke inteligencije. Dok VI donosi nove mogućnosti i izazove, ključno je da se postavi ravnoteža između tehnologije i umetnosti. Muzička industrija mora da pronađe načine da iskoristi prednosti ovih novih tehnologija, dok istovremeno štiti prava umetnika i očuvava autentičnost muzičkog izraza.
