LJUBLJANA – Slovenija će ove godine dostići cilj NATO-a da članice za odbranu izdvajaju najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštio je kabinet premijera te zemlje Roberta Goloba. Ova informacija dolazi u vreme kada se sve više pažnje posvećuje bezbednosti i odbrambenim pitanjima, posebno u svetlu nedavnih globalnih tenzija.
Ovim potezom, Slovenija će ostvariti plan ranije nego što je prvobitno predviđeno. Prema ranijim projekcijama, odbrambena potrošnja je trebala da dostigne 1,5 odsto BDP-a tek 2025. godine, ali su nove okolnosti i odlučnost vlade ubrzali proces. Prema izjavama iz kabineta, ova odluka je deo šire strategije za jačanje nacionalne bezbednosti i prilagođavanje izazovima koje donosi savremeni svet.
Slovenija, kao članica NATO-a od 2004. godine, ima obavezu da se pridržava standarda koje postavlja Alijansa, a jedan od ključnih ciljeva je upravo povećanje odbrambenih izdvajanja. Prema novim smernicama bezbednosne i odbrambene politike, Slovenija će svake godine povećavati izdvajanja za dodatnih 0,2 procentna poena, sve dok 2030. ne dostigne nivo od tri odsto BDP-a. Ovaj cilj će se zadržati do kraja dugoročnog razvojnog perioda, što će omogućiti stabilno finansiranje odbrambenih kapaciteta i modernizaciju vojske.
Premijer Golob je istakao da bezbednost nije samo pitanje vojske, već i širokog spektra društvenih, ekonomskih i političkih faktora. „Investicije u odbranu su investicije u budućnost naše zemlje. U svetu koji se brzo menja, moramo biti spremni da se suočimo sa svim izazovima“, izjavio je Golob.
Povećanje odbrambenih izdvajanja nije samo pitanje ispunjavanja obaveza prema NATO-u, već i odraz rastuće svesti o potrebi za jačom nacionalnom bezbednošću, posebno u svetlu globalnih kriza koje su uticale na stabilnost mnogih regiona. U poslednjih nekoliko godina, svet je svedočio brojnim sukobima, terorističkim pretnjama i hibridnim ratovima, što je dodatno motivisalo vlade da preispitaju svoje odbrambene strategije.
Ova odluka takođe dolazi u kontekstu povećanih napetosti u Evropi, posebno na istoku, gde su sukobi i političke krize postali sve učestaliji. Slovenija, kao sused jedne od najnestabilnijih regija, ima poseban interes da ojača svoje odbrambene kapacitete i osigura svoju teritorijalnu integritet i sigurnost građana.
Prema rečima ministra odbrane, Slovenija planira da koristi dodatna sredstva za modernizaciju opreme, poboljšanje obuke i jačanje resursa vojske. „Naša vojska će postati efikasnija, mobilnija i spremnija da odgovori na bilo kakve pretnje“, naglasio je ministar.
Osim toga, povećanje budžeta za odbranu može imati pozitivne efekte na domaću ekonomiju, uključujući stvaranje novih radnih mesta u odbrambenoj industriji i povezanim sektorima. Očekuje se da će veća ulaganja u odbranu stimulisati inovacije i razvoj novih tehnologija, što će dodatno doprineti jačanju nacionalne ekonomije.
Kritičari ove politike, međutim, upozoravaju da bi povećanje vojnog budžeta moglo da skrene pažnju sa drugih važnih oblasti, kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita. S obzirom na to da se Slovenija suočava sa izazovima u ovim sektorima, važno je pronaći ravnotežu između potreba za sigurnošću i socijalne stabilnosti.
U svakom slučaju, Slovenija je jasno stavila do znanja da je posvećena jačanju svoje odbrane i ispunjavanju obaveza prema NATO-u, čime se pridružuje drugim članicama Alijanse koje nastoje da unaprede svoje vojne kapacitete u svetlu savremenih bezbednosnih pretnji.
