LJUBLJANA – Slovenačke koalicione stranke postigle su dogovor da je primarni cilj u vezi sa odbrambenim izdatcima ispunjenje obaveza iz nacionalne rezolucije, koja predviđa troškove za odbranu od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto cilja NATO-a od pet odsto. Ova odluka usledila je nakon nedavnog samita NATO-a, na kojem je slovenački premijer Robert Golob podržao ambicioznu deklaraciju o povećanju odbrambenih i srodnih izdataka.
Zamenik premijera Matej Arčon naglasio je važnost poštovanja rezolucije koju je usvojio slovenački parlament. „Deklaracija sa samita NATO-a je jedno, a rezolucija je drugo. Dužnost vlade i premijera je da se drže onoga što su usvojili vlada i parlament. Parlament je najviši organ i to će se odraziti na budžet“, izjavio je Arčon.
Ova situacija je izazvala određene tenzije unutar koalicije, jer su manji partneri, Levica i Socijaldemokrate (SD), izrazili zabrinutost zbog Golobove podrške NATO-ovoj deklaraciji. Premijer Golob je sazvao sastanak kako bi razjasnio stavove i usaglasio strategiju dalje saradnje unutar koalicije.
Na sastanku su učestvovali ključni članovi koalicije, a razgovaralo se o budućim koracima i prioritetima u vezi sa odbrambenim izdatcima. Članovi Levica i SD su naglasili da je važno da se fokusiraju na domaće potrebe i prioritete, a ne da slede ciljeve koji su postavljeni na međunarodnom nivou.
Pitanje odbrambenih izdataka postaje sve relevantnije u svetlu globalnih tenzija i pretnji, posebno zbog rata u Ukrajini i povećanih vojnih aktivnosti u regionu. Slovenačka vlada se suočava s izazovom kako da balansira između međunarodnih obaveza i domaćih interesa.
U javnosti se vodi debata o tome koliko je realno očekivanje da Slovenija poveća odbrambene izdatke na pet odsto BDP-a do 2035. godine. Mnogi analitičari smatraju da bi takav cilj mogao biti previše ambiciozan, s obzirom na trenutne ekonomske okolnosti i potrebe za ulaganjima u druge oblasti, kao što su zdravstvo i obrazovanje.
Osim toga, postoje i pitanja o transparentnosti i načinu na koji će se raspodeliti sredstva namenjena odbrani. Stručnjaci ističu da bi bilo važno da se osigura da svaka investicija u odbrambeni sektor bude opravdana i da se sredstva koriste na način koji će doneti korist građanima.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da je Slovenija u poslednjih nekoliko godina već povećala svoje odbrambene izdatke. Ove godine, iznos je dostigao 1,2 odsto BDP-a, što je u skladu s prethodnim planovima vlade. Međutim, preostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim godinama, posebno u svetlu promena u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Očekuje se da će se vlada suočiti sa dodatnim pritiscima u smislu povećanja odbrambenih izdataka, posebno od strane NATO-a, koji je pozvao članice da ulažu više u svoje vojne kapacitete. U tom smislu, Slovenija će morati da pronađe način da zadovolji svoje međunarodne obaveze, dok istovremeno osigurava da ne zanemaruju unutrašnje prioritete.
S obzirom na sve ove faktore, čini se da će slovenačka vlada morati da vodi pažljivo balansiranje između različitih interesa kako bi održala stabilnost koalicije i ispunila očekivanja svojih građana, kao i međunarodnih partnera. U narednom periodu, očekuju se dalji razgovori i pregovori unutar vladajuće koalicije kako bi se postigao što širi konsenzus o odbrambenim izdatcima i strategiji razvoja vojnog sektora u Sloveniji.
