No-till koncept, pristup u održivoj poljoprivredi koji se zasniva na sejanjima bez oranja i obrade zemljišta, predstavlja najzastupljeniju metodu na slovenačkim poljoprivrednim gazdinstvima. U Sloveniji postoji 68.331 kmetija, a država subvencionira poljoprivrednike koji se opredeljuju za ovu metodu sa 260 evra po hektaru. Ova strategija ne samo da može doprineti očuvanju zemljišta, već i povećanju ekonomske isplativosti, što je bila tema posete sajmu AGRA 2025 u Gornjoj Radgoni.
Na kmetiji Majerič u selu Moškanjci, vlasnik Branko Majerič je demonstrirao primenu konzervacijske poljoprivrede kroz proizvodnju autohtonog ptujskog luka. Ova metoda podrazumeva direktno sejanje semena u neobrađenu zemlju, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje tla. Majerič ističe da se na kmetiji primenjuju tri osnovna pravila: minimalno oranje, pokrivenost tla i plodored. Kmetija se fokusira na proizvodnju luka koji ima evropsku zaštitu, a koji se ručno proizvodi i skladišti u prirodnim uslovima.
U opštini Gorišnica, šest kmetija se bavi proizvodnjom ptujskog luka, koji se godišnje sadi na oko dva hektara. Ova sorta, koja je poznata po svom specifičnom ukusu, suočava se sa izazovima zbog nepravilnog oblika, što otežava mehaničku proizvodnju. Međutim, Majerič je uspeo da dobije evropsku zaštitu za svoju proizvodnju, čime je osigurao višu tržišnu cenu.
Na farmi Žipo Lenart, tehnolog Klemen Kavčič je predstavio celi ciklus proizvodnje goveda. Oni se drže principa plodoreda, obavezne pokrivenosti tla i smanjenja praznog zemljišta. Kavčič obrađuje 870 hektara zemljišta i uzgaja 1.400 tovne junadi, a 30% proizvoda se koristi za domaću potrošnju, dok se ostatak izvozi u Italiju. Oni su takođe naglasili važnost specijalizovane ishrane stoke koja uključuje mešavinu mlevene slame, soje i kukuruza.
Slovenija nudi značajne subvencije za poljoprivrednike koji se odluče za konzervacijski model. Osnovna subvencija iznosi 260 evra po hektaru, dok može dostići i do 700 evra po hektaru ukoliko se ispune dodatni uslovi. Kavčič napominje da im ova metoda obrade zemljišta pruža veće prinose i uštede na vremenu.
Splošna kmetijska zadruga (SKZ) Ljutomer Križevci, najstarija zadruga u Sloveniji, takođe je predstavila svoje aktivnosti. Sa tradicijom dugom 152 godine, zadruga se fokusira na proizvodnju jestivih ulja i drugih proizvoda od bundeve. Direktor Slavko Petovar ističe značaj zajedništva i saradnje među poljoprivrednicima, naglašavajući da je zadrugarstvo ključno za jačanje položaja u tržišnim uslovima.
Na Pomurskom sajmu, koji je okupio 1.710 izlagača iz 35 zemalja, Srbija je bila zemlja partner. Srpski predstavnici su imali priliku da razmene znanja i iskustva sa slovenačkim kolegama. Goran Krajinović iz Instituta NS seme ukazuje na interesovanje slovenačkih privrednika za novosadska semena, dok Dragan Sretenović iz Mionice ističe korisnost posete sajmu i značaj naučenih lekcija.
Na kraju, poseta slovenačkim farmama i zadrugama ukazuje na uspešne prakse koje bi mogle biti korisne i za srpske poljoprivrednike. Učenje iz iskustava drugih zemalja može obogatiti pristup poljoprivrednoj proizvodnji i doprineti održivosti i konkurentnosti na tržištu.
