Brisel – Sloboda medija i pluralizam u Evropskoj uniji suočavaju se sa ozbiljnim izazovima zbog sve većeg vlasništva nad medijima i rasta političkog uplitanja u novinarstvo, navedeno je u izveštaju „Civil Liberties Union for Europe“ (Liberties). Ovaj dokument, koji je rezultat zajedničkog rada 43 organizacija za ljudska prava iz 21 zemlje, ukazuje na to da se u mnogim članicama EU medijska sloboda suočava s ozbiljnim napadima, dok je nezavisnost medija sve više ugrožena.
U izveštaju se ističe da su vlasti u više zemalja EU započele napade na slobodu medija ili slabe regulatorne mehanizme. Slabi propisi o transparentnosti vlasništva, kao i rastući politički uticaj na javne medije, dodatno ugrožavaju medijsku slobodu. U ovom kontekstu, posebno zabrinjavajuće je što novinari i novinarke u mnogim zemljama EU, uključujući Francusku, Nemačku, Mađarsku i Španiju, trpe nasilje i pretnje, uključujući fizičke napade i govor mržnje.
Džonatan Dej, glavni urednik izveštaja, ističe da napori vlada da oslabe vladavinu prava i demokratske institucije često počinju kontrolom medijskog prostora. On takođe naglašava da je EU zakon o slobodi medija (EMFA) naišao na otpor u mnogim članicama, uprkos tome što bi njegova implementacija mogla biti ključna za opstanak slobode medija.
Izveštaj posebno ukazuje na zabrinutost zbog prekomernog vlasništva nad medijima u zemljama poput Hrvatske, Francuske, Mađarske, Holandije, Slovenije, Španije i Švedske, gde vlasništvo nad medijima često kontrolišu samo nekoliko ultra-bogatih pojedinaca. U ovom kontekstu, Francuska i Italija su označene kao zemlje u kojima se medijska pluralnost suočava s ozbiljnim izazovima.
Problemi su posebno izraženi u Mađarskoj, gde je medijska scena gotovo potpuno pod kontrolom vlade, a mediji se finansiraju putem državnih oglasa. Ovakva situacija postavlja ozbiljna pitanja o nezavisnosti i objektivnosti novinarstva u toj zemlji. U Holandiji i Švedskoj, tržište medija je u velikoj meri koncentrisano u rukama nekoliko korporacija, što dodatno otežava situaciju.
Izveštaj takođe upozorava na ozbiljne probleme u pogledu slobode novinarskog izveštavanja u nekoliko zemalja EU, gde se novinari suočavaju sa nasiljem, pretnjama i zloupotrebom sudskih procesa, kao što su SLAPP tužbe. Ove pretnje predstavljaju ozbiljan problem za nezavisno novinarstvo i slobodu izražavanja u EU.
Osim toga, u izveštaju se ukazuje na to da se u mnogim državama članicama EU javni mediji pretvaraju u „vladine megafone“, što je rezultat slabljenja zakonskih zaštita uredničke nezavisnosti. Političko uplitanje postaje sve veći problem za pluralizam medija širom EU, što dodatno podriva osnovne principe slobode medija.
Zabrinjavajuće je i to što se u zemljama poput Poljske i Mađarske sprovode sistemske strategije za kontrolu medija koje uključuju preuzimanje medijskih kuća od strane bliskih vlada, kao i smanjenje finansijske podrške nezavisnim medijima. Ove prakse dodatno otežavaju novinarima da obavljaju svoj posao slobodno i neometano.
U svetlu ovih izazova, važno je naglasiti da sloboda medija nije samo pitanje novinara, već je to pitanje demokratije i vladavine prava. Kako bi se obezbedila budućnost slobodnog novinarstva, neophodno je da se preduzmu konkretne mere na nivo EU, ali i na nacionalnom nivou, kako bi se osigurala zaštita medija i novinara.
U zaključku, izveštaj „Civil Liberties Union for Europe“ jasno pokazuje da je stanje slobode medija u EU alarmantno i da se hitno moraju preduzeti koraci kako bi se zaštitili novinari i obezbedila pluralnost medija, koja je ključna za zdravu i funkcionalnu demokratiju. Ova pitanja zahtevaju hitnu pažnju svih zainteresovanih strana, uključujući vlade, nevladine organizacije i društvo u celini.
