Na nedavnom zasedanju Skupštine Crne Gore, predlog da se trobojka vrati kao narodna zastava nije dobio potrebnu podršku. Predlog je izneo Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije (DNP), koji je želeo da se u dnevni red uvrste izmene Zakona o državnim simbolima, ali je predlog naišao na otpor. Od 57 prisutnih poslanika, 21 je glasao za predlog, 23 protiv, dok je 13 bilo uzdržano.
Pokret Evropa sad, predvođen Milojkom Spajićem, zauzeo je stav da teme koje se tiču identitetskih pitanja zahtevaju šire društvene konsultacije i da o njima treba razgovarati tek nakon ispunjavanja obaveza iz evropske agende. Iz ovog pokreta su naglasili da njihov odnos prema ovim pitanjima ne može biti tumačen kao dnevno-politička konstrukcija. Spajić je, kao premijer, istakao da nije konsultovan o ovom pitanju, što je dodatno pojačalo tenzije između različitih političkih stranaka.
Knežević je, u svom obrazloženju, podsetio da je trobojka zastava iz Ustava iz 1905. godine i da predstavlja istorijski kontinuitet sa današnjom Crnom Gorom. Istakao je da je zastava simbol važan za identitet naroda i da njeno odbacivanje predstavlja pokušaj zaboravljanja istorije i značajnih ličnosti Crne Gore. Tokom rasprave, Knežević je postavio pitanje: „Kome smeta ova zastava?“, naglašavajući da trobojka simbolizuje borbu protiv okupatora i očuvanje nacionalnog identiteta.
U raspravi je došlo do oštrih reči između poslanika. Poslanica PES-a, Branka Marković, obratila se Kneževiću rekavši: „Premijer Milojko Spajić je Srbin! Veći Srbin od vas!“ Ova izjava izazvala je smeh u skupštinskoj sali, ali i reakciju Kneževića, koji je naglasio da nije imao nameru uvrediti premijera. On je, međutim, kritizovao rad vlade, ističući kako su „delovi Vlade skliznuli u blud i nemoral“.
Knežević je nastavila da insistira na važnosti trobojke, ističući da je ona deo istorije Crne Gore. Prema njegovim rečima, neki pojedinci u vlasti žele da se zaborave značajne dinastije kao što su Vojislavljevići, Nemanjići, Balšići, Crnojevići i Petrovići. Ovaj argument je dodatno razbesneo poslanike iz PES-a, koji su smatrali da je Knežević preterao u svojim izjavama.
Knežević je takođe demantovao tvrdnje iz PES-a da nisu konsultovani o pitanju trobojke. On je naveo da su konsultacije održane, ali da su iz Vlade poručili da tema nije za razgovor i da se sve to dešava zbog evropske agende. Ovaj stav dodatno je pojačao tenzije između DNP-a i PES-a, a Knežević je otvoreno govorio o razlozima zbog kojih su napustili vladu Milojka Spajića.
U ovom kontekstu, Knežević je osudio i „izdajničku, kripto i porno Vladu“, aludirajući na skandale koji su potresli prethodne članove vlade. On je ukazao na to da su neki od ministara imali razloga za strah od „uradaka“ koji bi mogli da isplivaju na površinu, implicirajući da su postojali kompromitujući materijali.
Ova rasprava u Skupštini Crne Gore očigledno je odraz dubokih podela unutar političkog spektra. Pitanje nacionalnih simbola, kao što je trobojka, i dalje ostaje sporno, a njegovo rešavanje zahteva šire društvene konsultacije i dijalog između različitih političkih strana. U međuvremenu, politička scena u Crnoj Gori nastavlja da bude dinamična i napeta, sa pitanjima identiteta i nacionalnih vrednosti koja su u središtu rasprava.
