Crnogorska Skupština je na današnjoj vanrednoj sednici usvojila značajne izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojima se garantuje neradna nedelja. Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Crne Gore, a svih 62 prisutnih poslanika glasala su za predloženo rešenje. Ova odluka predstavlja važan korak u regulaciji radnog vremena i prava zaposlenih u Crnoj Gori.
Ranije je Ustavni sud Crne Gore ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji je propisivao neradnu nedelju u trgovinama. Odluka suda je izazvala reakcije u javnosti i među političkim partijama, što je dovelo do zahteva za vanrednu sednicu parlamenta. Poslanički klub Partije ekološke Srbije (PES) je, nakon odluke Ustavnog suda, predao zahtev za izmene tog člana, a Odbor za ekonomiju parlamenta je danas podržao predložene izmene.
Neradna nedelja je tema koja se često raspravlja u društvenim i političkim krugovima, s obzirom na to da utiče na radne uslove i kvalitet života zaposlenih. Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, takođe je predao Skupštini predlog za promenu Ustava, kojim se traži dopuna člana 64 Ustava. Ovaj predlog ima za cilj da ustavno garantuje pravilo da zaposleni u Crnoj Gori ne rade nedeljom i na dane državnih i drugih praznika.
Ove promene su rezultat dugotrajnih rasprava o zaštiti radnih prava i poboljšanju uslova rada. Neradna nedelja omogućava zaposlenima da provode više vremena sa porodicom i da se odmore od radnih obaveza, što može pozitivno uticati na njihovo mentalno zdravlje i produktivnost na radnom mestu. Osim toga, ovo zakonodavno rešenje može doprineti jačanju malih i srednjih preduzeća, koja se često bore sa konkurencijom velikih lanaca trgovina.
Uvođenje neradne nedelje može imati različite posledice na ekonomiju. Dok neki smatraju da bi to moglo smanjiti profit trgovina, drugi veruju da će povećati potražnju i potrošnju u danima kada su prodavnice otvorene. Takođe, ovo može dovesti do promene u potrošačkim navikama, jer će kupci imati više vremena da obave svoje kupovine tokom radnih dana.
Važno je napomenuti da su slični zakoni o neradnoj nedelji već usvojeni u mnogim evropskim zemljama, gde se pokazalo da su pozitivno uticali na kvalitet života zaposlenih. Ove zemlje su se suočile sa sličnim izazovima i odlučile da zaštite prava radnika kroz zakonodavne mere.
U kontekstu Crne Gore, usvajanje ovih izmena može biti signal da se vlasti sve više zalažu za poboljšanje radnih prava i uslova života građana. Ova odluka dolazi u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje pravima zaposlenih, a javnost postaje sve svesnija značaja ravnoteže između posla i privatnog života.
Neradna nedelja može pružiti priliku za jačanje socijalne kohezije u društvu, jer omogućava ljudima da se povežu sa svojim najbližima i učestvuju u zajedničkim aktivnostima. Takođe, može doprineti razvoju lokalnih zajednica kroz organizovane događaje i aktivnosti koje se održavaju tokom vikenda.
Konačno, važno je pratiti kako će se ove izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini implementirati u praksi. Ključno je da se osigura da poslodavci poštuju nova pravila i da se zaposlenima pružaju zaštita i podrška. U tom smislu, nadležni organi će imati važnu ulogu u nadgledanju i sprovođenju ovih zakonskih rešenja.
U zaključku, usvajanje zakona o neradnoj nedelji u Crnoj Gori je značajan korak ka unapređenju radnih prava i kvaliteta života građana. Ovaj potez odražava promene u društvenim vrednostima i sve veću svest o važnosti ravnoteže između posla i privatnog života. S obzirom na sve izazove koji dolaze sa implementacijom ovih promena, biće ključno kako će se zakon sprovoditi u praksi i kakve će efekte imati na društvo u celini.
