Grčka nije samo destinacija; za turiste iz Srbije ona je emocija, tradicija i nezaobilazna stanica svakog leta. Spoj prelepih plaža, bogate istorije i gostoljubivog naroda čini ovu zemlju našim prvim izborom. Međutim, kako se menjaju navike srpskih turista? Da li tražimo nove avanture ili ostajemo verni klasici? Na ova pitanja odgovara istraživanje „Srpski putnici i Grčka,“ koje je sprovela Grčka nacionalna turistička organizacija (GNTO) u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija (YUTA). Rezultati, objavljeni u januaru 2026. godine, pružaju fascinantan uvid u „turističku ličnu kartu“ Srbije.
U anketi su učestvovali pretežno zaposleni ljudi, sa dominantnim udelom žena (66,5 odsto) iz Beograda, starosti između 45 i 54 godine. Njihovi odgovori otkrivaju jasnu sliku: Grčka ostaje neprikosnoveni broj jedan kada je izbor destinacije za odmor u pitanju.
Kada se koferi pakuju, dileme gotovo da nema. Grčka dominira kao premijerni izbor sa impresivnih 67,9 odsto glasova. Ovo pokazuje da domaći turizam bira samo 17,9 odsto ispitanika, dok Crna Gora beleži 8,5 odsto, a Turska samo 1,9 odsto. Ova statistika nije slučajnost, već rezultat dubokog poverenja. Čak 85,6 odsto ispitanika posetilo je Grčku u poslednje tri godine, a lojalnost je izuzetna – 95,7 odsto planira da se vrati i isto toliko bi ovu zemlju preporučilo prijateljima.
Iako volimo celu Grčku, sever zemlje nam je najbliži srcu. Halkidiki (67,2 odsto) i Solun (63,3 odsto) su apsolutni favoriti, zahvaljujući lakoj dostupnosti i proverenom kvalitetu plaža. Međutim, srpski turisti su otvoreni za nova iskustva. Tasos (32,8 odsto), Atina (29,4 odsto) i Krf (28,2 odsto) takođe su visoko kotirani, dok Peloponez, Rodos i Kefalonija imaju svoju vernu publiku. Srbi su podjednako zainteresovani za popularne destinacije i za skrivena mesta, što otvara prostor za promociju manje istraženih regija.
Kada je reč o načinu transporta, većina turista (76,1 odsto) bira sopstveni prevoz, dok avion postaje sve popularniji (23,9 odsto). Turističke agencije ostaju glavni saveznik, jer čak 62,1 odsto putnika bira paket aranžmane, verujući iskustvu profesionalaca. Porodična putovanja čine 47,8 odsto, dok su grupna putovanja retkost.
Srbi u Grčku ne idu na kratko. Najveći broj njih (53,8 odsto) uživa u odmoru od 10 do 12 dana, dok oni srećniji ostaju još duže. Špic sezone (jun-avgust) ostaje najpopularniji, ali sve više turista otkriva čari jesenjeg letovanja, kada se izbegavaju ekstremne vrućine.
Kada govorimo o finansijama, srpski turisti su racionalni, ali hedonisti. Najveći deo putnika (44,6 odsto) planira budžet između 501 i 1.000 evra po osobi. Prioritet im nisu šoping ni luksuzne usluge, već doživljaj. Najviše novca odlazi na hranu i piće (38,6 odsto) i kvalitetan smeštaj (34,8 odsto). Najradije biraju apartmane (46,2 odsto), koji nude slobodu i komfor, dok hoteli predstavljaju izbor za nešto više od četvrtine turista.
Glavni aduti Grčke ostaju prelepe plaže (83,2 odsto) i legendarno gostoprimstvo. Ipak, putnici se suočavaju sa brigama, kao što su rast troškova, gužve i klimatske promene. Informacije najčešće traže u agencijama i od prijatelja, dok društvene mreže igraju značajnu ulogu u inspiraciji.
Poruka turističkih stručnjaka je jasna: Grčka treba da ponudi više od „sunca i mora.“ Budućnost leži u gastronomiji, kulturi, boljoj povezanosti i otkrivanju novih destinacija. Veza između srpskih turista i Grčke ostaje čvrsta, a uz prilagođavanje novim trendovima, ova letnja romansa će trajati još dugo.
