Skupštinski Odbor za pravosuđe danas je jednoglasno odbacio izveštaje Vrhovnog javnog tužilaštva o radu za prethodni period, što predstavlja značajan institucionalni udarac za vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac. Ova odluka je došla nakon što se Dolovac nije pojavila na sednici tokom koje je trebalo da se oceni njen rad, već je poslala troje svojih zamenika, što je mnogi smatraju nepoštovanjem institucije koja ju je izabrala.
Odbijenje izveštaja je izazvalo brojne reakcije, a tužilaštvo je u saopštenju optužilo predsednika Odbora za pravosuđe, Uglješu Mrdića, za „zloupotrebu i neprimeren uticaj“. Ovaj potez je dodatno produbio krizu poverenja između tužilaštva i Narodne skupštine, s obzirom na to da su građani, kao i sami tužioci, izgubili poverenje u sistem.
Vrhovno tužilaštvo je u svom saopštenju iznelo stav da Skupština „pet godina nije tražila“ njihovu prisutnost, što su iskoristili kao opravdanje za izostanak. Ovaj argument je izazvao zabrinutost kod poslanika, koji smatraju da je takav stav podrivanje ustavnog poretka i nepoštovanje nadležnosti institucije koja ih je postavila.
Predsednik Odbora za pravosuđe, Uglješa Mrdić, izjavio je da odbijanje izveštaja znači da je započet postupak za razrešenje Zagorke Dolovac sa funkcije vrhovne javne tužiteljke. On je naglasio da je odluka Narodne skupštine upućena Visokom savetu tužilaštva, koji je zadužen da pokrene disciplinski postupak protiv Dolovac. U tom postupku, ona neće moći da učestvuje, a odluka će se donositi većinom od sedam članova.
Mrdić je takođe istakao da, pošto je Skupština utvrdila da Dolovac nema poverenje najvišeg predstavničkog organa, članovi Visokog saveta tužilaštva koje je izabrala Narodna skupština imaju obavezu da postupe u skladu sa odlukom poslanika.
Ova situacija je otvorila pitanje o budućnosti tužilaštva i njegovoj ulozi u pravosudnom sistemu Srbije. Mnogi posmatrači smatraju da je neophodno hitno rešavanje krize, kako bi se povratilo poverenje građana u pravosudni sistem. U međuvremenu, reakcije na ovaj incident se nastavljaju, a stručnjaci upozoravaju na ozbiljnost situacije, koja bi mogla imati dugoročne posledice po pravosudni sistem zemlje.
S obzirom na aktuelne događaje, očekuje se da će se u narednim danima odvijati rasprave o daljim koracima, a moguće je da će se i javnost aktivnije uključiti u ovu debatu. Pitanje odgovornosti, transparentnosti i povratka poverenja građana u pravosudni sistem ostaje ključno, a svi akteri će morati da se suoče sa posledicama svojih odluka.
Ovaj slučaj može poslužiti kao primer kako institucionalne krize mogu uticati na rad pravosudnog sistema, ali i na politiku uopšte. Stručnjaci smatraju da je neophodno da se pronađe rešenje koje će omogućiti stabilnost i efikasnost pravosudnog sistema, kako bi se izbegli slični problemi u budućnosti.
Dok se situacija razvija, pažnja medija i javnosti će biti usmerena na dalji tok događaja i eventualne reakcije svih uključenih strana. Očekuje se da će se politička scena dodatno uzburkati, a posledice ovog incidenta će se osećati još dugo nakon što su odluke donete.
