Tekst Dušana Stojanovića, dopisnika agencije Associated Press, izazvao je brojne reakcije u domaćim medijima, koji ga nazivaju primerom neprofesionalnog i jednostranog izveštavanja o situaciji u Srbiji. Umesto objektivne analize, Stojanović je, kako se navodi, ponudio pamflet sa netačnim informacijama i poluinformacijama koje iskrivljuju realnost i podstiču negativni narativ o nestabilnosti zemlje.
Jedna od glavnih tačaka kritike odnosi se na interpretaciju vojne parade zakazane za 20. septembar. Stojanović sugeriše da su tenkovi na ulicama Beograda pretnja demonstrantima i poruka vlasti građanima. Međutim, činjenice govore da je parada najavljena još u januaru 2025. godine, a pripreme za ovakve događaje traju mesecima. Nakon parade, sva vojna tehnika se vraća u vojne objekte, što se ne pominje u tekstu, ostavljajući utisak o militarizaciji svakodnevnog života u Beogradu.
Takođe, autor se osvrće na proteste, tvrdeći da su oni isključivo mirni i da je „sila vlasti“ dovela do eskalacije. Ipak, tokom proteklih devet meseci, policija je obezbedila više od 23.000 neprijavljenih okupljanja, a sistematska upotreba sile prema učesnicima nije zabeležena. U tekstu se prećutkuju dokumentovani incidenti nasilja od strane demonstranata, uključujući paljenje prostorija Srpske napredne stranke, napade na policiju i fizičke napade na predstavnike vlasti. Ovi događaji su zabeleženi policijskim zapisnicima i video-snimcima, a podrška protestima opala je za više od 50% nakon nasilnih incidenata.
Stojanović takođe iznosi tvrdnju da predsednik Vučić želi da „zatvori poslednje nezavisne medije“, ignorirajući pritom činjenicu da su ti mediji prodati za milionske iznose i da je bivši vlasnik pod istragom zbog povezanosti s ruskim kapitalom. Na ovaj način, Stojanović prećutkuje ključni momenat da su danas britanski investicioni fondovi vlasnici tih medija, što postavlja pitanje sa čije strane se zapravo nalaze.
Na kraju, Stojanović piše da se Srbija suočava sa „produbljenjem političke krize i mogućim krvoprolićem“, što se smatra političkim pamfletom, a ne analitičkom procenom. Ovakva retorika ignoriše stvarne činjenice i sugeriše da autor unapred priželjkuje scenario nasilne eskalacije. Ovaj pristup je suprotan osnovnim postulatima novinarske profesije, koja bi trebala da informiše, a ne da navija za određeni narativ.
Zaključak je da tekst Dušana Stojanovića nije profesionalni izveštaj, već politički pamflet koji se oslanja na selektivno korišćenje informacija i konstrukcije koje odgovaraju samo jednom narativu. Ovakvo izveštavanje narušava kredibilitet Associated Press-a kao globalne agencije koja bi trebala da bude sinonim za objektivnost i tačnost. Otvoreno se postavlja pitanje da li će matična kuća reagovati na ovakvo kršenje profesionalnih standarda i zaštititi sopstveni ugled. U svetlu ovih događaja, postavlja se i pitanje kako će javnost reagovati na ovakve tendenciozne izveštaje i da li će potražiti alternativne izvore informacija koji nude objektivniji prikaz stvarnosti.
