Pregovori o prodaji ruskog dela vlasništva Naftne industrije Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL su u toku i uskoro ulaze u treću nedelju. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, razgovarao je sa rukovodstvom MOL-a o mogućnosti kupovine ruskog udela u NIS-u. Ovaj korak je od suštinskog značaja za dalji razvoj energetskog sektora u Srbiji, s obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti.
Tokom razgovora, razmatrani su različiti aspekti saradnje između Srbije i Mađarske, kao i hitnost rešavanja problema sa američkim OFAC-om (Uredbom za kontrolu stranih sredstava). Ovaj problem predstavlja značajan izazov za srpsku energetsku industriju, s obzirom na sankcije koje su uvedene protiv Rusije. Značaj potpisivanja međunarodnog dogovora između Republike Srbije i Mađarske takođe je bio tema razgovora, jer bi to moglo olakšati saradnju u oblasti energetike.
Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, javnosti se obratila sa najnovijim informacijama o potencijalnoj prodaji ruskog dela u NIS-u. Ona je istakla da se očekuje da će sirova nafta iz JANAF-a (Jadranskog naftovoda) u Srbiju stići nakon 100 dana, a da će rafinerija u Pančevu početi sa radom 16. januara. Očekivanja su da će prvi dizel biti dostupan na tržištu 26. ili 27. januara.
Ministarka je naglasila da su, uprkos teškoćama, uspeli da snabdevaju tržište bez problema. „NIS ima operativnu licencu za rad, a rafinerija u Pančevu kreće u rad. Očekujemo da dodatnih 35.000–45.000 tona nafte stigne u toku sledeće nedelje, što će omogućiti rafineriji da nastavi sa radom i nakon 23. januara,“ dodala je Đedović Handanović.
Ova situacija ima dalekosežne posledice za energetsku stabilnost Srbije. Nafta je ključni resurs za ekonomiju zemlje, a svaki prekid u snabdevanju može izazvati velike probleme. U tom smislu, prodaja ruskog dela u NIS-u predstavlja strateški korak za obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja. Mađarska kompanija MOL, koja je već značajan igrač na tržištu, mogla bi doneti dodatne resurse i ekspertizu, što bi omogućilo NIS-u da se bolje pozicionira na tržištu.
Osim ekonomskih aspekata, postoji i politička dimenzija ovog procesa. Srbija se suočava s izazovima koje donosi globalna energetska kriza i promene u geopolitičkoj situaciji. Pristupanje MOL-u može pomoći Srbiji da diversifikuje svoje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od ruskih resursa, što je posebno važno u svetlu trenutnih sankcija i političkih pritisaka.
Pored toga, predstojeći dogovor između Srbije i Mađarske može otvoriti vrata za nova ulaganja i projekte u oblasti energetike. Ovakva saradnja može doneti dugoročne koristi ne samo Srbiji, već i celom regionu, stvarajući stabilnije energetsko okruženje.
U zaključku, pregovori o prodaji ruskog dela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL predstavljaju ključni trenutak za energetsku budućnost Srbije. Očekivanja da će rafinerija u Pančevu uskoro početi sa radom i da će se obezbediti dodatne količine nafte ukazuju na to da se situacija stabilizuje. Međutim, izazovi i dalje postoje, posebno u vezi sa međunarodnim sankcijama i političkim pritiscima. Kako bi se odgovorilo na te izazove, Srbija će morati da nastavi sa aktivnim pregovorima i jačanjem saradnje sa susednim zemljama, kako bi osigurala svoju energetsku nezavisnost i stabilnost.
