Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali istakao je da se bruto domaći proizvod (BDP) Srbije obračunava prema međunarodnoj metodologiji Evrostata, koja važi za sve evropske zemlje, uključujući i Srbiju. Ova izjava je data tokom skupštinske rasprave, a povod su bile tvrdnje Dragana Đilasa, šefa poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (SSP), koji je sumnjao u tačnost procena srpske vlasti vezanih za visinu BDP-a.
Đilas je ukazao na to da je u vreme njegove vlasti BDP Srbije iznosio 33 milijarde evra, dok je sada, prema rečima Malog, gotovo 90 milijardi evra. Mali je naglasio da je važno praviti razliku između realne stope rasta BDP-a, koja je očišćena od inflacije, i BDP-a izraženog u tekućim cenama, kao što to prikazuje metodologija Evrostata. On je dodao da je BDP Srbije ove godine blizu 90 milijardi evra i da će nastaviti da raste i u narednim godinama.
Siniša Mali je takođe rekao da će do kraja 2027. godine BDP Srbije po međunarodno priznatim standardima prvi put preći 100 milijardi evra, što je, kako je naveo, bila „misaona imenica“ u vreme Đilasove vlasti. Ove tvrdnje su potkrepljene njegovim uverenjem da će ekonomija Srbije nastaviti da se razvija i jača.
Tokom rasprave, Mali je predložio uvođenje nove kategorije poznate kao bruto lopovski prihod (BLP), koja bi se odnosila na prihode Đilasa i njegovih firmi za vreme kada je bio na vlasti. On je istakao da su prihodi Đilasa i njegovih firmi rasli tokom godina, što bi, prema njegovim rečima, moglo biti zanimljivo za analizu.
Ministar Mali nije propustio da se osvrne i na kritike Đilasa vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS). On je podsetio da je NIS prodat Rusima za 400 miliona evra tokom vlasti Đilasa, što je, kako je rekao, ispod procenjene vrednosti od 2,2 milijarde evra. Ova izjava je dodatno pojačala argumentaciju Malog protiv Đilasa i njegove stranke.
Đilas je uzvratio kritikama, naglašavajući da su vladine procene o BDP-u nerealne. Prema njegovim rečima, BDP bi u 2026. godini trebao iznositi oko 60 milijardi evra, a ne 95 milijardi, kako to tvrdi vlast. On je takođe ukazao na to da su u procene vlasti uključene inflacione stope koje ne prate kurs dinara, što dodatno komplikuje sliku o ekonomskom stanju zemlje.
Đilas je izneo i zabrinutosti o javnom dugu, tvrdeći da bi dug mogao biti veći od BDP-a ako bi se uzeli u obzir troškovi za Srbijagas, EPS i Telekom. Ove tvrdnje su dodatno pojačale tenzije između opozicije i vladajuće stranke, dok su obojica političara nastavili da razmenjuju kritike i argumente.
U zaključku, ekonomska situacija u Srbiji ostaje tema viših političkih rasprava. S jedne strane, vlast naglašava rast BDP-a i napredak u ekonomiji, dok opozicija postavlja pitanja o realnosti tih procena i kvalitetu upravljanja javnim resursima. S obzirom na tekuće debate, jasno je da je ekonomija Srbije predmet različitih interpretacija i političkih stavova, što ukazuje na potrebu za otvorenom diskusijom i transparentnošću u ekonomskim pitanjima. U narednim godinama, kako se BDP bude razvijao, biće zanimljivo pratiti kako će se ove političke tenzije razvijati i kako će uticati na svakodnevni život građana Srbije.
