Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas da sud i tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) ni nakon 33 godine nisu procesuirali odgovorne za zločine nad Srbima u selima Blječeva kod Bratunca i Gniona kod Srebrenice, koji su se desili na Đurđevdan 1992. godine, kao ni za mnoge druge masovne zločine nad Srbima u srednjem Podrinju. Ova izjava dolazi u kontekstu obeležavanja stradanja Srba tokom ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka.
Linta je naglasio da je zločin u selima Blječeva i Gniona označio početak srpskog stradanja u srednjem Podrinju, te da su tog dana muslimanske snage pod komandom Nasera Orića na brutalan način ubile petoro Srba. On je posebno istakao slučajeve Kosane Zekić, starice od 64 godine koja je zaklana, i starca Radojka Miloševića, koji je spaljen u svojoj kući. Postavio je pitanje kome su smetali ovi nevini ljudi i kakav su vojni cilj predstavljali.
Linta je ukazao na to da gotovo da nema većeg hrišćanskog praznika na koji pripadnici tzv. Armije RBiH nisu počinili svirepe zločine nad srpskim narodom na području Srebrenice, Bratunca i drugih mesta. Ova izjava podseća na kontinuirane tenzije i bolne uspomene koje prožimaju ovaj region, posebno u svetlu neprocesuiranja zločina.
Prema njegovim rečima, najveći broj zločina nad Srbima u srednjem Podrinju desio se tokom 1992. i početkom 1993. godine, kada su ubijana deca, žene i starci, a srpska sela sistematski pljačkana i paljena. Linta je istakao da je nakon 33 godine jasno da pravosudne institucije u BiH sprovode selektivnu pravdu, čime se želi potvrditi lažni mit o Srbima kao zločincima i muslimanima kao žrtvama.
On je naglasio značaj borbe za istinu o stradanju Srba u srednjem Podrinju i šire, te predložio osnivanje državne institucije koja bi nosila naziv Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj centar bi se bavio istraživanjem, prikupljanjem, dokumentovanjem, obradom, prezentovanjem i arhiviranjem građe o zločinima nad srpskim narodom tokom devedesetih godina prošlog veka.
Linta je takođe ukazao na značaj da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu konačno pokrene istrage i podigne optužnice za masovne zločine koje su muslimanske snage počinile nad Srbima u srednjem Podrinju. Ove reči dolaze u trenutku kada je potreba za pravdom i priznavanjem stradanja Srba posebno izražena, s obzirom na dugotrajne bolne uspomene i traume koje su ostale u ovom regionu.
Pitanje pravde i procesuiranja ratnih zločina ostaje otvoreno i kompleksno, a Linta smatra da je važno da se Srbija aktivno uključi u ovu borbu za istinu. Njegove tvrdnje ukazuju na osećaj nepravde i gubitka, kao i na potrebu za istinitošću i priznavanjem svih stradanja u ratovima koji su pogoršali odnose među narodima na ovim prostorima.
Razgovori o tim zločinima i potrebi za pravdom i dalje ostaju osjetljivi. U ovom kontekstu, Linta i Savez Srba iz regiona nastavlja da traži odgovornost i pravdu za stradale, istovremeno ukazujući na važnost očuvanja sećanja na žrtve i sprečavanje sličnih događaja u budućnosti. U tom smislu, osnivanje Memorijalnog centra može poslužiti kao važan korak ka priznavanju i dokumentovanju stradanja srpskog naroda, čime bi se doprinosilo i stabilizaciji međunacionalnih odnosa u regionu.
Ova tema ostaje ključna za razumevanje istorijskih konteksta i izazova s kojima se suočavaju narodi bivše Jugoslavije, a Linta se nada da će se pravda konačno ostvariti i da će se svi zločini, bez obzira na to ko ih je počinio, procesuirati kako bi se postigla prava pomirenja i razumevanja među narodima.
