Studenti-foteljaši, koji su se proteklih meseci organizovali u proteste i zahtevali promene, 5. maja su postavili svoj sedmi zahtev – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Iako su do tada insistirali na tome da njihovi zahtevi nemaju političku konotaciju, ovim potezom su otvorili vrata za političke promene u Srbiji.
Tokom svoje borbe, studenti su se distancirali od političkih stranaka, naglašavajući svoju nezavisnost. Međutim, kako se situacija razvijala, postalo je jasno da njihovi zahtevi i akcije mogu imati značajan uticaj na političku scenu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa predsednikom Evropskog saveta, Antonijom Koštom, izjavio je da nije bilo zahteva iz Evrope da se raspisuju izbori, čime je dodatno naglasio svoju poziciju.
Na konferenciji za novinare, Vučić je rekao da nijedan evropski zvaničnik nije tražio od njega da raspisuje vanredne parlamentarne izbore, niti je od njega traženo da ispuni određene uslove. On je dodao da nije čuo nikakve evropske zahteve u vezi s pitanjima koja se tiču političke situacije u Srbiji, uključujući i optužbe o kriminalu i navodima o zvučnom topu.
Međutim, dolazak do sedmog zahteva od strane studenata-foteljaša postavlja pitanje da li su njihovi prethodni stavovi o političkoj neutralnosti bili samo taktika. Tokom meseci protestovanja, studenti su se trudili da se predstave kao apolitični, no sada, kada su otvoreno ukazali na mogućnost da se opozicija nađe na njihovoj izbornoj listi, nameće se pitanje da li su njihovi kritički stavovi prema opoziciji zapravo deo šire strategije.
U nedelju, tijekom gostovanja u emisiji „Utisak nedelje“, studenti su prvi put otvoreno razgovarali o mogućnosti saradnje s opozicijom. Predstavnici Mašinskog fakulteta u Nišu, Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Pravnog fakulteta u Beogradu izjavili su da se ozbiljno razmatra opcija da se opozicija uključi u njihovu izbornu listu. Ova izjava dolazi u trenutku kada se njihovi zahtevi za vanrednim izborima nalaze u fokusu javnosti.
Pitanje o tome da li će studenti zaista učiniti ovaj korak ostaje otvoreno, ali njihov stav jasno pokazuje da su spremni da preispitaju svoje ranije proklamacije o političkoj neutralnosti. U ovom trenutku, postavlja se i pitanje kako će reagovati vlasti na ovu promenu u strategiji studenata.
Pored toga, studenti-foteljaši su tokom svojih protesta isticali i druge zahteve, među kojima su i zahtevi za bolje uslove obrazovanja i veće finansijske podrške za studente. Ove teme su takođe postale centralne tačke njihovih protesta, a sada se čini da su izbori postali još jedan važan zahtev na njihovoj agendi.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će vlasti reagovati na ovu novu dinamiku i da li će studenti uspeti da ostvare svoje ciljeve. Odmah nakon što su postavili svoj sedmi zahtev, reakcije su bile podeljene. Dok jedni podržavaju njihove zahteve kao legitimne i potrebne, drugi ih vide kao pokušaj da se iskoristi trenutna situacija u zemlji za političke ciljeve.
Kako se bliže izbori, sve oči su uprte u studente-foteljaše, čija će odluka o uključivanju opozicije u svoju izbornu listu imati značajan uticaj na političku scenu Srbije. Očekuje se da će se javnost i političke stranke pažljivo osvrnuti na njihove dalje poteze, dok se Srbija suočava s izazovima koji se tiču demokratskog procesa i političke stabilnosti.
