Brisel – Sedam članica Evropske unije, uključujući Estoniju, Finsku, Nemačku, Letoniju, Litvaniju, Poljsku i Švedsku, uputilo je zajednički predlog Evropskoj komisiji za uvođenje novih carina na određene kategorije ruske robe. Ova roba, čija je ukupna vrednost uvoza u 2024. godini iznosila oko 5,4 milijarde evra, obuhvata proizvode poput gvožđa i čelika, neorganskih hemikalija i kalijumovih đubriva.
Ovaj predlog je rezultat sve većeg pritiska na Rusiju zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini, a diplomati ističu da bi uvedene carine mogle dodatno oslabiti finansijsku podršku koja dolazi iz Rusije za ratne aktivnosti. Mnoge od ovih roba su i dalje prisutne na tržištu Evropske unije, uprkos opsežnim sankcijama koje su uvedene u pokušaju da se smanji ekonomska moć Rusije.
Prema informacijama do kojih je došao briselski Politiko, ove nove carine ciljaju ključne proizvode koji generišu značajne devizne prihode za Rusiju. Uvođenje carina na gvožđe i čelik, kao i na hemikalije i đubriva, predstavlja deo šire strategije EU da se dodatno pritisne Moskva kako bi se smanjila njena sposobnost da finansira vojnu agresiju.
EU se suočava s izazovima u pogledu snabdevanja određenim materijalima, a postojeće sankcije su do sada donele rezultate, ali je potrebno dodatno delovanje kako bi se osiguralo da Rusija ne može da koristi svoje resurse za nastavak sukoba. U tom smislu, predložene carine su viđene kao logičan korak u daljem slabljenju ruskog ekonomskog kapaciteta.
U prethodnim mesecima, EU je već razmatrala različite mere kako bi se dodatno izolovala Rusija, a ovaj predlog je samo jedan deo šireg paketa sankcija koje se razmatraju. Članice koje su predložile nove carine smatraju da bi ovo moglo imati značajan uticaj na rusku ekonomiju i dodatno smanjiti njene izglede za dugoročnu finansijsku stabilnost.
Pitanje novih carina će se, najverovatnije, raspravljati na narednim sastancima Evropske komisije, gde će članice EU imati priliku da iznesu svoje mišljenje i eventualno podrže ili odbiju predlog. Očekuje se da će mnoge zemlje, posebno one koje su se već suočile s ekonomskim posledicama rata u Ukrajini, podržati ovu inicijativu.
Implementacija ovih carina mogla bi da dovede do povećanja cena određenih proizvoda unutar EU, što bi moglo uticati na potrošače i industriju, ali se veruje da bi dugoročne koristi prevagnule nad kratkoročnim teškoćama. Evropska unija nastavlja da se suočava s izazovima u vezi sa svojim energetskim i ekonomskim interesima, a nova carinska politika mogla bi igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućih odnosa s Rusijom.
Ovaj predlog dolazi u trenutku kada su mnoge članice EU već izrazile zabrinutost zbog potencijalnog slabljenja jedinstvenog fronta protiv Rusije. Neki analitičari smatraju da bi novo uvođenje carina moglo izazvati nesuglasice unutar EU, s obzirom na to da određene zemlje zavise od ruskih sirovina.
U svakom slučaju, kako se situacija u Ukrajini i dalje razvija, tako će se i stavovi unutar EU menjati. Predstojeći sastanci i rasprave o ovom predlogu biće ključni za buduće strategije i akcije koje EU planira u odnosu na Rusiju. Očekuje se da će se članice EU usredsrediti na pronalaženje zajedničkog rešenja koje će osigurati stabilnost i sigurnost unutar Evropske unije i smanjiti rizike od daljih sukoba.
