Srpsko narodno veće (SNV) organizovalo je danas u parku Diane Budisavljević u Sisku skup sećanja na stradanje ratne siročadi 1942. godine, kada je ustaški režim uspostavio logor za decu. Ovaj događaj ima poseban značaj, jer se prisetimo stradanja više od 2.000 dece koja su bila prisilno upućena u logor, a među njima su bila i deca iz okolnih sela, čiji su roditelji često bili ubijeni ili odvedeni na prisilan rad.
Predsednik SNV, Boris Milošević, istakao je važnost očuvanja sećanja na ovu tragičnu epizodu u istoriji, naglašavajući da se mora boriti protiv pokušaja revizije i negiranja tih događaja. „Mnogo je onih koji bi hteli da promene istinu o prošlosti, a posebno o stradanjima dece“, rekao je Milošević. On je podsetio da je logor, zvanično nazvan Prihvatilište za decu izbeglica, otvoren u leto 1942. godine, usred velike ofenzive na Kozari.
Milošević je izneo detalje o tome kako su deca dovožena u logor, često u nehumanim uslovima, koristeći teretne vagone namenjene za stoku. „Deca su bila prinudno upućivana u logore, a ne napuštena“, naglasio je on. Mnogi su gubili život zbog gladi i bolesti, a samo u avgustu 1942. godine, prema zvaničnim podacima, umrlo je 515 dece.
Preživela deca su, međutim, spašena zahvaljujući hrabrosti i plemenitosti građana Siska i okolnih sela, kao i akciji Diane Budisavljević, koja je organizovala njihovo prebacivanje u Zagreb, gde su bila smeštena u sigurnije uslove. Milošević je pohvalio zajednicu koja je otvorila svoja vrata i prihvatila decu, pružajući im utočište i hranu. „Građani Siska i okolnih sela su pokazali veliku hrabrost i solidarnost“, rekao je on.
U logoru je ukupno prošlo oko šest hiljada dece, a od 3. avgusta 1942. do 8. januara 1943. godine, umrlo je oko 1.200 dece od gladi i bolesti. „Sigurno bi bilo i više žrtava da nije bilo ljudi koji su se suprotstavili zlu koje je tada vladalo“, dodao je Milošević, ističući važnost uloge medicinskih sestara, članova Crvenog krsta i volontera iz Karitasa Zagrebačke nadbiskupije.
Na skupu su prisustvovali preživeli logoraši, među kojima je bila i Nevenka Končar, koja se kao mala devojčica suočila sa strahotama koje su se dešavale u Sisku. Ove lične priče svedoče o važnosti sećanja i prenošenja istine o prošlosti na mlađe generacije.
Skup sećanja u Sisku ima za cilj da osvetli mračne delove istorije i da se podsetimo na hrabrost onih koji su se borili da spase nevinu decu. Na ovaj način, Srpsko narodno veće želi da podstakne društvo na razmišljanje o važnosti ljudskih prava, solidarnosti i empatije, posebno u trenucima krize.
U svetlu ovih događaja, SNV poziva sve da se aktivno bore protiv zaborava i da nastave sa radom na očuvanju sećanja na stradanja, kako bi se osiguralo da se slične tragedije nikada više ne ponove. Sećanje na decu koja su stradala u ovoj mračnoj epizodi naše istorije ostaje trajna obaveza svakog pojedinca, kako bi se osiguralo da se svet nikada ne vrati na takve puteve.
