Na današnji dan, 26. jula 1963. godine, Skoplje je doživelo razoran zemljotres koji je za samo 20 sekundi odneo 1.070 života. Ovaj potres, jačine šest stepeni po Rihterovoj skali i devet stepeni po Merkalijevoj skali, pogodio je grad u 5 sati i 17 minuta, a pomoć prva su pružili vojnici i građani iz tadašnjih jugoslovenskih republika.
Epicentar zemljotresa bio je na Trgu Makedonija, a posledice su bile katastrofalne. Oko 3.000 ljudi je povređeno, više od 200.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom, a skoro 16.000 stanova je uništeno, dok je dodatnih 28.000 pretrpelo oštećenja. Potres je razorio tri četvrtine grada, ostavljajući duboke emotivne i fizičke rane koje su se osećale godinama nakon tragedije.
Kasnije, Skoplje je postalo simbol otpora i obnove, ujedinjujući Istok i Zapad. Mnoge zemlje, ukupno 87, pružile su pomoć kako bi grad ustao iz pepela kao feniks. Ova međunarodna solidarnost bila je ključna za obnavljanje Skoplja, koje je postalo mesto susreta različitih kultura i tradicija.
U znak sećanja na žrtve, danas u 10 časova, delegacije Skupštine i Grada Skoplja položile su cveće na Spomenik poginulima u zemljotresu na gradskom groblju Butel. Ova ceremonija je deo godišnjeg obeležavanja tragedije, koja se ne zaboravlja u kolektivnoj svesti građana.
Večeras, u 20 časova, u Muzeju grada Skoplja biće otvorena izložba pod nazivom „Skoplje za vreme zemljotresa i posle“, koja će trajno biti dostupna posetiocima. Ova izložba ima za cilj da prikaže kako je grad izgledao tokom katastrofe i kako su se građani borili da ponovo izgrade svoje živote i domove.
Stara železnička stanica, koja je danas Muzej grada Skoplja, i dalje nosi pečat tog strašnog događaja – sat na stanici je zaustavljen tačno u 5.17, čime se večno beleži trenutak koji je promenio sudbinu grada. Ovaj simbol predstavlja ne samo gubitke koje su građani pretrpeli, već i njihovu snagu i otpornost u suočavanju sa izazovima.
Dana 14. oktobra 1963. godine, Generalna skupština UN usvojila je jednoglasnu rezoluciju o pomoći Jugoslaviji za obnovu Skoplja. Taj datum ostao je upisan u istoriji UN kao „Dan Skoplja“, simbolizujući međunarodnu podršku i solidarnost prema gradu koji se suočio sa jednom od najtežih prirodnih katastrofa u svojoj istoriji.
Obnova Skoplja nije bila samo fizička; ona je podrazumevala i emocionalno isceljenje zajednice. Ljudi su se okupljali, pružali jedni drugima podršku i zajedno radili na obnovi svojih domova i života. Ovaj proces je doprineo jačanju zajedništva među građanima i razvoju osećaja pripadnosti, što je od suštinske važnosti za oporavak nakon tako velike tragedije.
Danas, Skoplje je moderno, dinamično mesto koje se ponosi svojom istorijom i kulturom. Iako se grad promenio i razvio tokom godina, duh solidarnosti i otpornosti koji je proizašao iz te tragične noći ostao je urezan u kolektivnu svest njegovih građana. Na ovaj način, sećanje na žrtve zemljotresa nastavlja da živi, podsećajući nas na važnost zajedništva i snage u najtežim trenucima.
U svetlu svih ovih događaja, Skoplje se danas seća ne samo gubitaka, već i nade i obnove koja je usledila, postavljajući temelje za budućnost u kojoj će se nastaviti graditi i razvijati, ujedinjeni u zajedničkoj borbi protiv prirodnih katastrofa i izazova života.
