U Mostaru je danas održan pomen i položeno cveće na grob poznatog pesnika Alekse Šantića, povodom 102. godišnjice njegove smrti. Ovaj događaj okupio je brojne poštovaoce Šantićevog rada i nasleđa, a organizovali su ga Srpska pravoslavna crkvena opština mostarska, Gradski odbor Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ kao i Srpsko pevačko i kulturno-umetničko društvo „Gusle“.
Starešina Saborne crkve Svete Trojice u Mostaru, jerej Duško Kojić, istakao je značaj sećanja na Šantića, naglašavajući da grad čine ljudi, a ne samo zgrade i ulice. „Šantić se trudio svojom poezijom da dotakne svako srce i učini ga toplijim. Njegov rad nam pokazuje kako se može voleti svoje bez mržnje prema onome što je drugačije“, rekao je Kojić, dodajući da se nova pokolenja u Mostaru trude da prenesu ovu poruku.
Pomen je dodatno obeležila predsednica mostarske „Prosvjete“, Sanja Bjelica Šagovnović, koja je istakla da nacionalna društva u Mostaru kroz svoje aktivnosti nastoje da očuvaju sećanje na Šantića i vrate ga gradu. „Čuvajući Šantića, čuvamo sećanje na jednu epohu i sjajne ljude koji su bili nosioci kulturne i nacionalne misli u Mostaru. Šantić je bio ne samo veliki pesnik, već i simbol tolerancije i ujedinjenja“, naglasila je Bjelica Šagovnović.
Ona je podsetila na impresivnu sahranu Šantića, koja se prepričava kao najveća u Mostaru. „U vreme njegove smrti, u Mostaru je živelo oko 11.000 ljudi, a njegovoj sahrani prisustvovalo je više od 13.000. Mnogi su pešačili i po 40 i 50 kilometara da bi odali počast ovom velikom pesniku“, dodala je ona.
Predsednik Srpskog pevačkog i kulturno-umetničkog društva „Gusle“, Radislav Tubić, ukazao je na važnost ostavštine koju je Šantić ostavio. „Čovek se ne meri po onome koliko uzme, nego koliko ostavi. Šantić nam je ostavio mnogo. Njegova poruka je da ne gledamo ko je kakve vere, već da gledamo ko je kakav čovek“, rekao je Tubić, dodajući da „Gusle“ zajedno sa „Prosvjetom“ i SPC-om nastoje da ožive Šantićev duh i da kroz sećanje na njega doprinesu boljem sutra za Mostar i Hercegovinu.
Aleksa Šantić rođen je 27. maja 1868. godine u Mostaru, gde je proveo najveći deo svog života i stvarao svoja najznačajnija dela. Njegova poezija, koja se pojavila krajem 19. i početkom 20. veka, obuhvata antologijske pesme kao što su „Ostajte ovdje“, „Emina“, „Veče na školju“, „Ne veruj“ i „Pretprazničko veče“. Ukupan broj njegovih pesama prelazi 700, a njegova dela su ostavila dubok trag na kulturnu scenu regiona.
Danas, na 102. godišnjicu njegove smrti, Mostarci se ponosno sećaju svog velikana, koji je kroz svoje stihove i poruke ljubavi i tolerancije zaveštavao bogato nasleđe budućim generacijama. Pomen i okupljanje u njegovu čast samo su podsećanje na to koliko je Šantić bio važan za kulturni identitet ovog grada i kako njegovo nasleđe i dalje inspiriše ljude da se bore za jedinstvo i razumevanje među različitim narodima i kulturama. U vremenu kada su razlike često u fokusu, sećanje na Šantića i njegovu poruku ljubavi i poštovanja prema drugima postaje još značajnije.
