ZAGREB – Hrvatsko Ministarstvo turizma i sporta, na čelu sa ministrom Tončijem Glavinom, trenutno se suočava sa kritikama zbog ponašanja svog savetnika Marka Žaja. Žaja, koji je takođe predsednik Domovinskog pokreta Splitsko-dalmatinske županije, nedavno je podržao incident u kojem je grupa maskiranih muškaraca prekinula Večer folklora u okviru Dana srpske kulture u Splitu, uz ustaške pokliče.
Incident se dogodio kada su organizatori kulturne manifestacije pokušali da predstave srpsku tradiciju i kulturu, ali su naišli na otpor grupe koja je uzvikivala nacionalističke parole. Ovaj događaj je izazvao osude iz različitih krugova, a reakcije su stigle i iz samog Ministarstva. Iako su iz Ministarstva turizma i sporta izjavili da „najoštrije osuđuju“ incident, Žaja ostaje na svojoj poziciji kao poseban savetnik.
Ministarstvo se pokušava opravdati izjavom da Žaja nije politički savetnik, već savetnik za sport, te da se njegovo ponašanje može tumačiti kao lično mišljenje, a ne kao stav Ministarstva. Ova izjava nije smanjila kritike koje su usledile na račun kako ministra Glavine, tako i celokupne vlade.
Prema pisanju zagrebačkog Jutarnjeg lista, opravdanja Ministarstva su naišla na podsmijeh i sumnju u javnosti, s obzirom na težinu situacije koja uključuje nasilje i nacionalizam. Mnogi su se zapitali kako je moguće da osoba na tako visokom položaju može otvoreno podržavati takve akcije bez posledica.
Ova situacija je dodatno otežana kontekstom u kojem se nalazi Hrvatska, zemlja koja se još uvek bori sa nasleđem rata iz 1990-ih i pitanjima nacionalnog identiteta. Mnogi građani, posebno iz manjinskih zajednica, osećaju se ugroženima ovakvim incidentima i izjavama. U medijima se često naglašava da je važno raditi na pomirenju i razumevanju među različitim etničkim grupama, a ovakvi događaji to dodatno otežavaju.
Kritičari smatraju da je vladina reakcija nedovoljna i da bi trebalo preduzeti čvrste mere protiv onih koji šire mržnju i nasilje. Organizacije za ljudska prava, kao i politički analitičari, pozivaju na hitnu promenu u načinu na koji vlasti pristupaju ovakvim incidentima. Prema njihovom mišljenju, podrška nasilju ne bi trebala biti tolerisana, bez obzira na to da li dolazi iz redova vlasti ili građana.
Očekuje se da će ova situacija izazvati dalju polemiku unutar političkih krugova u Hrvatskoj, a moguće su i reakcije na međunarodnom nivou, s obzirom na to da se incident dogodio u kontekstu kulturne manifestacije koja ima za cilj promociju različitosti i tolerancije.
U narednim danima, moguće je da će se situacija dodatno razvijati, a mnogi će pratiti kako će vlasti reagovati na pritisak javnosti i međunarodnih organizacija. U svakom slučaju, incident u Splitu ponovo je otvorio pitanje kako se u Hrvatskoj tretiraju manjinske zajednice i koliko je važno raditi na izgradnji društva u kojem će svi građani imati jednake šanse i biti poštovani bez obzira na svoju etničku pripadnost.
Hrvatska kao zemlja sa bogatom kulturom i tradicijom ima potencijal da postane primer suživota, ali ovakvi incidenti ukazuju na potrebu za dubljim razumevanjem i poštovanjem među svim njenim građanima. U tom smislu, reakcije vlasti i politika koje će se usvojiti u narednom periodu biće ključne za budućnost društvene kohezije u zemlji.
