Nakon što su kupači decenijama strahovali uglavnom od meduza i morskih ježeva, pažnja turista u Italiji, a sve češće i u Grčkoj i na Jadranu, usmerena je ka jednoj neobičnoj, ali nimalo bezazlenoj vrsti. Reč je o kostorogu, ribi specifičnog izgleda koja je poslednjih dana dospela na naslovne strane zbog serije napada u regionu Salerna. Najdramatičniji slučaj zabeležen je na plaži Saline di Palinuro, gde je sedamdesetšestogodišnji turista zadobio duboku ranu na nozi nakon bliskog susreta sa ovom ribom u plićaku, što je kod svedoka izazvalo uznemirujuće scene dok su mu spasioci ukazivali prvu pomoć.
Iako ovakvi napadi deluju kao scenario iz filmova strave, biolozi umiruju javnost objašnjenjem da kostorog nije agresivni predator koji lovi ljude. Ova riba, koju kupači lako mogu prepoznati po ovalnom, spljoštenom telu i koži koja je toliko hrapava da podseća na oklop, zapravo samo brani svoju teritoriju. Njena specifična osobina, koja joj je donela naziv „riba vepar“ ili „svinjska riba“, dolazi od groktanja koje ispušta kada se nađe van vode. U vodi, njeno najjače oružje su snažne čeljusti sa zubima koji neverovatno podsećaju na ljudske.
Ti zubi, dizajnirani za drobljenje školjki i rakova, mogu naneti bolne ugrize kupačima koji nesvesno ugroze njeno gnezdo ili pokušaju da je dodirnu. Prisustvo kostoroga u toplim vodama Mediterana, uključujući Egejsko i Jonsko more, pa čak i severne delove Jadrana, više nije retkost. Zbog globalnog zagrevanja i porasta temperature mora, ova termofilna vrsta proširila je svoje stanište i sve češće se može sresti u blizini kamenitih grebena i livada morske trave.
Stručnjaci naglašavaju da je ključ bezbednosti u održavanju distance. Kostorog obično podiže svoje veliko leđno peraje kao znak upozorenja pre nego što krene u napad, pa bi svaki kupač koji primeti ovakvo ponašanje trebalo mirno da se udalji. Ako dođe do najgoreg scenarija i osetite snažan ugriz, najvažnije je odmah napustiti vodu kako bi se sprečila dalja agresija i pravilno procenila težina povrede. Prva pomoć podrazumeva snažan pritisak čistom tkaninom na mesto krvarenja, a zatim temeljno ispiranje rane isključivo čistom, slatkom vodom.
Lekari upozoravaju da se na rane nastale u moru nikako ne smeju stavljati pesak, ulja ili bilo kakvi narodni lekovi, jer to drastično povećava rizik od teških bakterijskih infekcija. S obzirom na to da su ugrizi često duboki, neophodno je potražiti stručnu medicinsku pomoć kako bi se rana dezinfikovala i proverilo da li je potrebna zaštita protiv tetanusa.
Iako kostorog može delovati zastrašujuće, on je samo još jedan stanovnik mora koji pokušava da sačuva svoj mir. Kupačima se savetuje da budu oprezni, da ne pokušavaju da hvataju nepoznate ribe u plićaku i da poštuju prirodno okruženje u kojem su samo gosti. Uz malo pažnje i poznavanje osnovnih pravila prve pomoći, letovanje može proći bez bolnih uspomena na susret sa ovom fascinantnom, ali temperamentnom ribom.
U tom smislu, svi koji planiraju odmor u ovim prelepim, ali potencijalno opasnim vodama, treba da se edukuju o ovim morskim stvorenjima kako bi izbegli neugodnosti i uživali u svom letovanju. Na kraju, važno je zapamtiti da su mora dom mnogim vrstama koje, iako mogu delovati zastrašujuće, zapravo igraju ključnu ulogu u ekosistemu.
