Predstavnici oko 20 zemalja, uključujući članice G7, sastat će se sledeće nedelje u Vašingtonu kako bi razgovarali o strateškom savezu u vezi sa kritičnim mineralima. Ovaj samit, zakazan za 4. februar, mogao bi da predstavlja korak ka obnovi transatlantskih veza koje su narušene u prethodnoj godini usled sukoba sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Ova informacija je objavljena u britanskom dnevniku „Gardijan“.
Na samitu će učestvovati ministri iz Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Velike Britanije, Japana, Australije i Novog Zelanda. Cilj sastanka je da se razgovara o formiranju saveza koji će pomoći zemljama da smanje svoju zavisnost od Kine, posebno kada je reč o snabdevanju kritičnim mineralima, koji su od suštinskog značaja za moderne tehnologije i industriju. Pored toga, ovaj skup se smatra prekretnicom koja može otvoriti put za druge oblike saradnje, uključujući i potencijalne saveze u vezi sa čelikom.
Jedna od ključnih tema o kojima će se razgovarati je uspostavljanje strateških rezervi minerala. Australija je već najavila plan o formiranju strateške rezerve minerala u vrednosti od 1,2 milijarde australijskih dolara. Ova odluka je doneta zbog zabrinutosti da bi moglo doći do poremećaja u snabdevanju iz Kine, koja je u aprilu prošle godine ograničila izvoz retkih zemnih metala kao odgovor na uvođenje američkih tarifa od strane Trampa.
Kritični minerali, kao što su litijum, kobalt i nikl, igraju ključnu ulogu u proizvodnji baterija, električnih automobila i drugih visokotehnoloških proizvoda. Kako globalna potražnja za ovim materijalima raste, tako i zavisnost zemalja od Kine, koja je najveći proizvođač i izvoznik retkih minerala, postaje sve veća.
Na sastanku se očekuje da će zemlje članice razmeniti iskustva i strategije o tome kako da diversifikuju svoje izvore snabdevanja mineralima i smanje rizik od poremećaja u snabdevanju. Očekuje se da će razgovori obuhvatiti i teme vezane za održivost i ekološke aspekte vađenja minerala, s obzirom na sve veći pritisak na zemlje da smanje svoj ekološki otisak.
Pored toga, ovaj samit dolazi u trenutku kada se globalni geopolitički pejzaž menja. Sa sve većim napetostima između SAD i Kine, kao i između Zapada i drugih globalnih aktera, saradnja među demokratijama postaje sve važnija. Očekuje se da će sastanak u Vašingtonu biti platforma za jačanje odnosa među zemljama koje dele slične vrednosti i ciljeve.
Važno je napomenuti da ovaj samit predstavlja deo šireg trenda u kome zemlje nastoje da se okupe kako bi odgovorile na izazove koje postavlja globalizacija i promena klimatskih uslova. U tom smislu, strateška saradnja u oblasti minerala može da bude ključna za očuvanje ekonomske sigurnosti i dugoročne održivosti.
Na kraju, iako se predstojeći samit fokusira na kritične minerale, on takođe može otvoriti vrata za buduće inicijative i saradnje u drugim ključnim oblastima, kao što su energetika, tehnologija i trgovina. U svetlu trenutnih globalnih izazova, ovakvi skupovi imaju potencijal da oblikuju budućnost međunarodnih odnosa i saradnje među zemljama.
S obzirom na sve ove aspekte, samit u Vašingtonu neće biti samo razgovor o mineralima, već i prilika za jačanje savezništava i obnavljanje transatlantskih veza koje su od suštinskog značaja za globalnu stabilnost i rast.
