Čedomir Antić, profesor na Filozofskom fakultetu, u nedavnom gostovanju na televiziji Prva izneo je oštru kritiku trenutne situacije na Univerzitetu u Beogradu, fokusirajući se na studentske proteste, blokade i koncept „plenuma“. On smatra da je aktuelna situacija rezultat moralnog i stručnog bankrota univerziteta, koji je, kako tvrdi, preživeo teže okolnosti u prošlosti, ali ne i unutrašnje probleme.
Antić je postavio pitanje o zakonskoj osnovi pojma „plenum“, ističući da se u zakonodavstvu ne pominje ovaj koncept. On je ukazao na to da su studenti, koji učestvuju u protestima, prošli kroz obrazovni sistem koji je, prema njegovim rečima, propustio da ih nauči o važnosti akademske odgovornosti i obaveza. „Gde se u građanskom vaspitanju pominju plenumi i blokade?“, zapitao je Antić, naglašavajući da bi eventualna pobeda blokadera na izborima dovela do daljeg urušavanja obrazovnog sistema.
Profesor je naglasio da blokade i slične akcije ne mogu zameniti regularnu nastavu, posebno na fakultetima kao što su medicina ili građevina, gde je kontinuirano obrazovanje ključno. On smatra da je neophodno vratiti se osnovnim vrednostima i principima akademske zajednice, koji su se, prema njegovim rečima, izgubili usled trenutnih pritisaka i unutrašnjih sukoba.
U istom kontekstu, Antić je komentarisao rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića, koji je nedavno potpisao saglasnost za učlanjenje u blokadersku listu za vanredne parlamentarne izbore. Ova odluka izazvala je polemiku, a predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, pozvala je rektora da podnese ostavku zbog kršenja Zakona o visokom obrazovanju, koji zabranjuje političko delovanje na fakultetima. Antić se složio da takve akcije ugrožavaju autonomiju i integritet univerziteta.
Kritikujući trenutni model vođenja univerziteta, Antić je naveo da trenutni oblik protestne politike ne vodi ka rešenju, već dodatno pogoršava situaciju. On je izjavio da je univerzitet postao mesto gde se ne poštuju osnovne akademske vrednosti, već se previše pažnje posvećuje političkim previranjima i blokadama.
U nastavku svog izlaganja, Antić je apelovao na sve učesnike akademske zajednice da preispitaju svoje postupke i da se vrate osnovama obrazovanja. On je naglasio da je važno da se studenti fokusiraju na sticanje znanja i veština koje će im omogućiti da budu uspešni u budućim karijerama, umesto da se bave političkim aktivizmom koji može ugroziti njihovo obrazovanje.
Osim toga, Antić je istakao da je važno dogovoriti se o načinima kako da se reše problemi unutar univerziteta bez potrebe za radikalnim merama. On je predložio dijalog između studenata, profesora i uprave kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti sve strane i omogućiti nesmetano odvijanje nastave.
Na kraju, profesor Antić je ukazao na to da bi univerzitet trebalo da bude mesto gde se neguje kritičko razmišljanje i intelektualna sloboda, a ne prostor za političke sukobe i blokade. On je pozvao sve članove akademske zajednice da se zalažu za kvalitetno obrazovanje i očuvanje integriteta univerziteta, ukazujući na to da je to ključno za budućnost mladih generacija.
Ova situacija na Univerzitetu u Beogradu predstavlja izazov ne samo za studente i profesore, već i za društvo u celini, jer obrazovna institucija igra ključnu ulogu u razvoju kritički orijentisanih i angažovanih građana. Antičeva kritika može poslužiti kao poziv na buđenje za one koji su zaduženi za upravljanje i reformu obrazovnog sistema u Srbiji.
