NEMA više neizvesnosti za porodicu desetogodišnjeg Andreja Petkovića iz Paraćina kome je pre nekoliko godina dijagnostikovan autizam. Nakon prvog tretmana matičnim ćelijama na jednoj privatnoj klinici u Beogradu, koji je, prema mišljenju lekara, dao pozitivne rezultate, zahvaljujući humanim ljudima i Fondaciji „Anja Radonjić“, sakupljeno je i klinici uplaćeno nešto više od 690.000 dinara za nastavak terapije.
Majka dečaka, Jelena, izrazila je zadovoljstvo zbog postignutih rezultata i potvrdila da će Andrej 13. septembra otići na zakazan pregled. Očekuje se da će tokom tog pregleda biti obavljena intervencija koja podrazumeva drugi tretman. Jelena je istakla veliku zahvalnost Fondaciji koja je omogućila Andreju nastavak lečenja, što je od suštinskog značaja za njegov dalji razvoj.
Mališan je tek u šestoj godini dobio dijagnozu F84 – poremećaji iz spektra autizma, iako su roditelji već od druge godine primetili da se Andrej ne uklapa u normalne socijalne interakcije. Njegovo ponašanje je ukazivalo na to da živi „zaključan“ u svom svetu, bez komunikacije s okolinom. Osim što ne sastavlja rečenice i ne piše, Andrej je nesamostalan u obavljanju osnovnih životnih funkcija, a potrebna mu je pažnja 24 sata dnevno.
Prva terapija matičnim ćelijama finansirana je humanitarnim akcijama koje su organizovane u lokalnoj zajednici. Kako bi se obezbedila sredstva za preostale tretmane, planirano je da ukupno budu tri terapije, pa su u više delova grada postavljene humanitarne kutije za prikupljanje novca za treći i poslednji tretman. Ova humanitarna kampanja je od vitalnog značaja za porodicu Petković, jer su troškovi lečenja veoma visoki, a svaki doprinos, bez obzira na iznos, može značajno pomoći u obezbeđivanju neophodnih sredstava.
U poslednjih nekoliko godina, sve veći broj roditelja dece sa autizmom se suočava sa izazovima koje donosi ova dijagnoza. Autizam se smatra složenim poremećajem, a svako dete je jedinstveno, što dodatno otežava traženje odgovarajuće terapije. U ovom kontekstu, matične ćelije su postale predmet istraživačkog interesovanja, jer se veruje da mogu pomoći u poboljšanju simptoma i životnog kvaliteta osoba sa poremećajima iz spektra autizma.
Iako se rezultati prvog tretmana kod Andreja pokazuju kao pozitivni, lekari i dalje ističu da je potrebno vreme i strpljenje kako bi se procenila efikasnost terapije. Andrejova porodica je svesna da je pred njima još dug put, ali su ispunjeni nadom da će svaki tretman doneti poboljšanja u njegovom životu.
Osim medicinskog aspekta, važna je i podrška zajednice. Humanitarne akcije, osim što sakupljaju novac, podižu svest o autizmu i važnosti uključivanja svih nas u pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Porodica Petković se nada da će njihov primer inspirisati i druge da se uključe u slične akcije, jer pomoć može doći iz različitih pravaca.
Osim što se bore za Andrejev napredak, Jelena i njen suprug takođe žele da podignu svest o izazovima sa kojima se suočavaju porodice koje imaju decu sa autizmom. Njihova priča je važna podsećanja na to koliko je važno pružiti podršku i razumevanje, jer svaka podrška može napraviti razliku u životu deteta i njegove porodice.
U narednom periodu, porodica Petković planira da nastavi sa humanitarnim aktivnostima kako bi se obezbedila sredstva za sve potrebne tretmane. Njihova borba je daleko od gotove, ali uz podršku zajednice i humanih ljudi, nadaju se boljoj budućnosti za Andreja i sve druge mališane sa sličnim izazovima.
