Nedavni sajber napadi, sabotaže i kampanje dezinformisanja mogli bi da označe početak novog rata, za koji je Nemačka razvila tajni plan. Ovaj plan, nazvan Operativni plan za Nemačku (OPLAN), predstavljen je kao poverljivi vladin dokument, a Politiko je imao uvid u njegove ključne delove. U njemu se opisuje kako bi Berlin organizovao svoju odbranu u slučaju sukoba unutar NATO-a, naglašavajući važnost hibridnih mera koje „mogu fundamentalno poslužiti za pripremu vojne konfrontacije“.
Umesto da se sajber operacije ili kampanje uticaja tretiraju kao sekundarni pritisak, OPLAN ih direktno uključuje u logiku vojne eskalacije. Ova pretpostavka ima značajne posledice za način na koji Nemačka planira svoju ulogu u budućem sukobu. U dokumentu se Nemačka predstavlja kao operativna baza i tranzitni koridor za trupe NATO-a koje bi mogle biti pod pritiskom, posebno zbog njene uloge kao glavnog čvorišta alijanse za mobilizaciju i održavanje snaga.
Sam dokument, koji se sastoji od 24 stranice, klasifikovan je kao „lakša verzija plana“ i ima za cilj da uskladi civilne i vojne aktere kako bi se definisala uloga Nemačke kao tranzitnog čvorišta za savezničke snage. U slučaju sukoba, Nemačka bi postala „prioritetna meta konvencionalnih napada sistemima naoružanja dugog dometa“ usmerenih protiv njene vojne i civilne infrastrukture.
OPLAN predstavlja model eskalacije u pet faza, koji obuhvata sve od ranog otkrivanja pretnji i odvraćanja do nacionalne odbrane, kolektivne odbrane NATO-a i postkonfliktnog oporavka. U ovom trenutku, Nemačka se nalazi u prvoj fazi, fokusirajući se na izgradnju zajedničke slike pretnji, koordinaciju unutar vlade i pripremu logističkih i zaštitnih mera.
Plan naglašava značaj proširene uloge domaćih vojnih snaga. Jedinice za bezbednost domovine imaju zadatak da štite kritičnu infrastrukturu, obezbeđuju kretanje trupa preko nemačke teritorije i podržavaju održavanje državnih funkcija dok se borbene snage raspoređuju na drugim mestima. Civilne strukture se tretiraju kao ključne za vojni uspeh, a transportne mreže, snabdevanje energijom, zdravstvene usluge i privatni izvođači radova navedeni su kao neophodna logistika.
U dokumentu se ističe da „brojni zadaci zahtevaju civilnu podršku“, bez koje plan ne može biti sproveden. Tokom poslednjih meseci, Nemačka i njeni saveznici suočili su se sa nizom hibridnih napada koji odražavaju scenarije opisane u OPLAN-u. Savezne vlasti su zabeležile porast ruskih špijunskih aktivnosti, sajber napada i napora da se utiče na političke institucije, kritičnu infrastrukturu i javno mnjenje.
Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrint, opisao je zemlju kao „svakodnevnu metu hibridnog ratovanja“. Ovaj trend dodatno naglašava potrebu za sveobuhvatnim planom odbrane kao što je OPLAN. Kako se globalna situacija nastavlja razvijati, sve je jasnije da će Nemačka morati da preispita svoje vojne strategije i sposobnosti kako bi se adekvatno suočila sa pretnjama koje dolaze iz različitih pravaca.
Nemačka, kao ključni član NATO-a, postavlja se kao značajan igrač u oblikovanju budućnosti evropske sigurnosti. Sa jasnim fokusom na hibridne pretnje, Berlin se priprema za izazove koji bi mogli nastati u sve neizvesnijem globalnom okruženju. OPLAN takođe naglašava važnost međunarodne saradnje i solidarnosti među članicama NATO-a, kako bi se osigurala kolektivna bezbednost i odbrana u vreme krize.
U svetlu ovih novih saznanja, svet će pažljivo posmatrati kako Nemačka implementira svoj plan i kako će to uticati na dinamiku bezbednosti u Evropi i šire. U vremenu kada su napadi na infrastrukturu i dezinformacije postali svakodnevica, OPLAN može poslužiti kao model za druge nacije koje se suočavaju sa sličnim pretnjama.
