Ako bi Sjedinjene Američke Države silom preuzele kontrolu nad Grenlandom, to bi moglo značiti kraj NATO-a, smatra evropski komesar za odbranu i svemir Andrij Kubilijus. On je danas izjavio da bi to izazvalo ozbiljne posledice po odnos između članica NATO-a i Evropske unije, posebno u svetlu obaveza koje članice EU imaju prema Danskoj. Naime, član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji nalaže državama članicama da pruže pomoć Danskoj ukoliko se suoči sa vojnom agresijom.
Kubilijus je istakao da će reakcija Danske biti ključna u takvoj situaciji, naglašavajući da postoji obaveza međusobne pomoći među državama članicama EU. „U velikoj meri će zavisiti od Danske kako će reagovati, kakav će biti njihov stav, ali definitvno postoji takva obaveza država članica“, rekao je Kubilijus. Ove izjave dolaze u trenutku kada su tenzije između SAD-a i Danske na visokom nivou, posebno nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će preuzeti Grenland.
Danska premijerka Mette Frederiksen upozorila je na sudbonosni trenutak za Dansku i NATO, ističući pretnje koje dolaze iz SAD-a. Ona je naglasila da bi takve pretnje mogle da dovedu do ozbiljnih posledica po zapadni savez, što do sada nije bio slučaj. „U pitanju je veći ulog nego što može da se vidi na prvi pogled“, rekla je Frederiksen, dodajući da bi pretnje američke administracije mogle da ugroze saradnju unutar NATO-a.
Frederiksen je takođe naglasila da je Danska dobila značajnu podršku od drugih članica NATO-a u vezi sa pitanjem Grenlanda. Ove podrške su ključne za održavanje stabilnosti i sigurnosti u regionu, posebno u svetlu sve većih pretenzija SAD-a. U petak, Tramp je izjavio da će Sjedinjene Američke Države „preduzeti akciju po pitanju Grenlanda, sviđalo im se to ili ne“, naglašavajući da će to uraditi „ili na lep ili na teži način“.
Ove izjave američkog predsednika izazvale su zabrinutost među evropskim liderima, posebno zbog toga što je Danska, zajedno sa Grenlandom, članica NATO-a. Američka administracija je više puta odbila da isključi mogućnost vojne akcije, što dodatno komplikuje situaciju. Iako su Danska i Grenland saveznici SAD-a, prijetnje koje dolaze iz Washingtona stavljaju u pitanje budućnost ovog partnerstva.
U međuvremenu, evropski lideri nastavljaju da prate situaciju i razmatraju moguće reakcije. Kubilijus je naglasio važnost jedinstvenog odgovora EU na pretnje koje dolaze iz SAD-a, ukazujući na potrebu za jačanjem međusobne saradnje među članicama. „Svi moramo biti spremni da reagujemo ukoliko dođe do agresije prema bilo kojoj članici“, dodao je on.
Ova situacija takođe otvara pitanje o budućnosti NATO-a, posebno u svetlu sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika. Mnogi analitičari smatraju da bi eventualna akcija SAD-a prema Grenlandu mogla da dovede do preispitivanja uloge NATO-a i njegovog značaja za evropsku sigurnost.
U zaključku, trenutna situacija oko Grenlanda predstavlja ozbiljan izazov za NATO i Evropsku uniju. Dok se tenzije nastavljaju, evropski lideri su suočeni sa teškim odlukama koje će oblikovati budućnost odnosa između SAD-a i Evrope. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će Danska i njene saveznice odgovoriti na pretnje koje dolaze iz Washingtona i kakve će posledice to imati po globalnu sigurnost.
