Osećam potrebu da obavestim javnost da se, uz podršku Grada Šapca i Ministarstva kulture, svima srcem zalažem za Šabačko pozorište. Ove reči izrekla je direktorka Šabačkog pozorišta, Aleksandra Delić, reagujući na niz netačnih informacija i ocena koje su se pojavile u javnosti. U svom obraćanju, Delić je naglasila da će za svaku kvalifikaciju iznetu na njen račun podneti odgovarajuće prijave i tužbe nadležnim državnim organima, čime je jasno stavila do znanja da neće tolerisati uvrede ili laži.
U vezi sa poslednjim sindikalnim obraćanjem i administrativnim zabranama, direktorka je istakla da će se ponašati u skladu sa zakonom. Takođe, izrazila je očekivanje da ansambl Šabačkog pozorišta odigra barem jednu predstavu, naglašavajući važnost umetničkog rada i angažovanja u ovim teškim vremenima.
Delić je izrazila zabrinutost zbog toga što neki zaposleni u pozorištu targetiraju i omalovažavaju svoje kolege. Pomenula je da sindikalci pokušavaju da označe tehničare i administrativce kao privilegovane, što je, prema njenom mišljenju, vrlo pogrešno. U tom kontekstu, postavila je pitanje ko će sledeći biti prozvan i naglasila da se zaposleni, sa pojedinačnim izuzecima, svakodnevno pojavljuju na radu od početka krize.
U cilju razjašnjavanja situacije, Delić je iznela i konkretne podatke o platama u pozorištu. Prema njenim rečima, glumci u Šabačkom pozorištu zarađuju između 87.000 i 127.000 dinara, u zavisnosti od glumačkog razreda, dok njena plata iznosi 105.000 dinara. Tehnički rukovodilac prima 98.000 dinara, dok majstori i tehničari imaju plate od oko 68.000 i 60.000 dinara, respektivno. Administracija, prema njenim rečima, takođe zarađuje oko 68.000 dinara.
Delić je naglasila da je poslednja predstava u Šabačkom pozorištu odigrana 13. maja ove godine, a da su dvorane pozorišta i dalje pune, što ukazuje na to da opstanak ove kulturne ustanove nije upitan. Istakla je i da Grad Šabac, kao osnivač pozorišta, ima pravo da proceni rad svakog indirektnog budžetskog korisnika i donese odluke koje se smatraju odgovarajućim u skladu sa potrebama građana.
U zaključku, Aleksandra Delić je ponovila svoju posvećenost Šabačkom pozorištu i izrazila nadu da će se situacija brzo stabilizovati. Njen stav je jasan: pozorište mora nastaviti sa radom, i to u skladu sa zakonskim normama, ali i uz podršku lokalne zajednice. Njena izjava odražava želju za transparentnošću i saradnjom svih zaposlenih u pozorištu, kao i potrebu za očuvanjem kulturnog identiteta Šapca.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da je situacija u Šabačkom pozorištu kompleksna, ali je Delić pokazala odlučnost da se bori za prava svojih zaposlenih i opstanak pozorišta. Ova situacija takođe ukazuje na šire društvene probleme i izazove sa kojima se suočavaju umetnici i kulturne institucije u Srbiji, podsećajući nas na važnost podrške umetnosti i kulturi u društvu.
