Milan Knežević, politički lider Srba u Crnoj Gori, nedavno je izjavio da je odluka Demokratske narodne partije (DNP) da napusti Vladu Crne Gore proizašla iz odbijanja vlasti da reši osnovna prava lingvističke većine, koja se izjašnjava kao govornik srpskog jezika. Ova izjava je data u emisiji „Oko“ na RTS-u, gde je Knežević istakao da DNP od građana ima podršku za rešavanje ključnih identitetskih i pravnih pitanja, uključujući status srpskog jezika kao službenog, normiranje narodne zastave iz 1905. godine, kao i sticanje državljanstva za desetine hiljada ljudi poreklom iz Crne Gore koji su ostali bez državljanstva tokom referenduma 2005. i 2006. godine.
Knežević je kritikovao premijera Milojka Spajića i trenutnu vladu zbog njihove politike, koja je po njemu slična onoj bivšeg režima. Kako je naglasio, DNP nije želela da bude saučesnik u „ubijanju interesa srpskog naroda i lingvističke većine“. On je posebno istakao da njegova stranka ne dovodi u pitanje normiranje crnogorskog jezika u Ustavu, već traži dopunu koja bi obezbedila ravnopravan status srpskog jezika.
Zaustavljanje procesa promene zakona o zastavi i državljanstvu, koje bi se moglo realizovati samo uz prosta većina u parlamentu, dodatno pokazuje nedostatak političke volje da se ova pitanja reše, smatra Knežević. On je naglasio da se mora boriti za ideološke ciljeve kroz drugačije oblike institucionalnog delovanja, s obzirom na to da ne postoji podrška za ustavne dopune koje zahtevaju dvotrećinsku većinu.
Knežević je ukazao na to da u Crnoj Gori postoje dva fakulteta za crnogorski jezik, što, prema njegovim rečima, pokazuje koliko je „takozvani crnogorski jezik“ prihvaćen među narodom. On je ovu situaciju opisao kao „lingvistički inženjering“ koji ima za cilj stvaranje novog identiteta, odvojenog od srpskog jezika i zajedničke istorije sa Srbijom.
U razgovorima unutar koalicije „Za budućnost Crne Gore“, Knežević je naveo da DNP planira da predloži Zakon o državljanstvu i inicijativu za dopunu Ustava. Ipak, podvukao je da je za ustavne promene potreban politički dogovor koji trenutno ne postoji, a premijer Spajić nije bio voljan da ga podrži.
Knežević je istakao da bi bilo kakvo daljnje prisustvo DNP-a u vladi bilo kompromitujuće, s obzirom na trenutnu situaciju u kojoj se država nalazi. On je naglasio da DNP ne želi da legitimizuje stanje „totalnog institucionalnog raspada“ u Crnoj Gori. Odluka o budućnosti koalicije „Za budućnost Crne Gore“ biće doneta na organima DNP-a i Nove srpske demokratije, a Knežević je naveo da se odnosi sa Andrijom Mandićem temelje na prijateljstvu, ali da se razlikuju u pristupu ostvarivanju interesa srpskog naroda.
U ovoj situaciji, Knežević smatra da je neuobičajeno da jedan deo koalicije bude u opoziciji, dok je drugi deo u vlasti. On je naglasio da će novonastala situacija biti detaljno analizirana i da će javnost biti obaveštena o daljim koracima DNP-a.
Ova situacija u Crnoj Gori osvetljava složene političke i identitetske tenzije koje postoje među različitim etničkim grupama, a Kneževićeve izjave ukazuju na to da će se ova pitanja nastaviti razmatrati u budućnosti, posebno u kontekstu prava manjinskih zajednica i njihovog identiteta. U svetlu ovih događaja, jasno je da će politička scena u Crnoj Gori i dalje biti dinamična i da će se odluke donete u narednim mesecima odraziti na budućnost srpskog naroda u toj zemlji.
